ovo kad kažem "mi smo", to je iz onog filma gde dvojica nekakvih revolucionara pokušavaju da se bore svaki na svoj način i onda nekim čudom jedan od njih stigne do neke visoke titule.
i ovaj drugi mu dođe u posetu, a ovaj Glavni sve govori mi pa mi, i onda ga ovaj slabije kotirani ironično upita "da li ti je to ono royal We, kada govoriš o sebi u množini?"
isto tako su nam govorili (!) u jednom klubu koji je bio jedan-čovek-jedan-klub, i onda on teatralno kaže klincima "moramo vas voditi na trku" (mi kao Klub. od jednog čoveka.) ili "moramo vam nabaviti nove dresove", i mi tako godinama uzalud čekali da nam Oni nešto nabave, ali nikako.
u smislu, Trener bi možda i hteo, ali Oni nikako da to urade.
a Oni su ustvari On, samo tako projektovani negde na nebo ili bog te pita gde.
elem u tom klubu se treniralo po programu "tri dana cepaš, jedan (dan) se odmaraš" i otud ovaj naslov, jer smo nakon tri pokušaja vrti vrti i opet vrti, danas malo oladili i presekli sa danom laganini kotrljanja po brdašcetu severno od grada, koje je pazi sad iznenađenja, okrenuto ka jugu obzirom da položaj grada može da se prikaže kao jedna džinovska vangla.
pa kad mutiš jaja na severnoj strani vangle, ona se sa ruba slivaju nazad u grad, dakle prema jugu. i tako smo se mi kao dva osunčana da izvinete jajeta kotrljali i kotrljali i na kraju se skotrljali u grad sa zapadne strane. a krenuli ka istoku, dakle pola vangle obišli. pametnom dovoljno!
Nema komentara:
Objavi komentar