kad smo bili klinci zezali smo se na temu "samoubistvo iz zasede", e pa ovo bi bio primer da tako nešto ipak postoji.
"Prve pretpostavke sa lica mesta je da se dogodila bizarna nesreća.
Prema nezvaničnim informacijama sa terena,
sumnja se da je nesrećni čovek bio pod dejstvom alkohola
i da je nezgodno pao sa bicikle, udario u neku ogradu
i upao u mali jarak pored puta, gde se udavio."
Prema nezvaničnim informacijama sa terena,
sumnja se da je nesrećni čovek bio pod dejstvom alkohola
i da je nezgodno pao sa bicikle, udario u neku ogradu
i upao u mali jarak pored puta, gde se udavio."
što bi rekli eeee murate, murate, baš si sreće kurate...
kao kad sam strčavao po onom grebenu koji je vertikalno 200m iznad železničke pruge i razmišljam - samo bi mi falilo da se ovde sapletem i odletim dole naglavačke, a kakve sam sreće pride bi garant i voz naišao dok ležim na pruzi, što bi rekli ZA SVAKI SLUČAJ.
no nadrljali smo i bez toga!
sabat frizi sabat
zamoljeni od lokalnog udruženja za zaštitu životinja da po jednoj dojavi proverimo ima li ostavljenih štenaca na lokalnom putu ka manastirima/planini, na "samo 7km" od grada (smajli koji prevrće očima) iskoristili smo prestanak snega da požurimo do tamo.
ja trčeći mada mi se uopšte nije trčalo, a Lola biciklom i to onom za pijacu sa korpom, da bi mogla da te keriće spusti u grad ako ih pohvatamo.
naravno sneg je opet počeo da pada dok smo još bili u gradu ali na +4 i nije delovao opasan, topio se odmah na asfaltu.
dok smo se sa 200 lagano peli na 400 nadmorske, opet je nakratko prestao da pada, no kada nas je prošla grtalica shvatili smo da se NEŠTO SPREMA.
dovde smo još bili u dobrom raspoloženju.
još kilometar uzbrdo i odnekle je pukao GROM na samo kilometar od nas, kasnije smo saznali da su svi u gradu mislili da je zalutala neka raketa iz Ukrajine koliko je to udarilo.
tu negde smo okrenuli nizbrdo i počela je oluja sa ludačkim udarima vetra i nekim snegom u vidu malih klikera od kojeg/kojih nisi mogao da vidiš dalje od 50m.
šteta što to nisam slikao, eh da sam umesto telefona poneo gopro kamericu eventualno, ali nije mi palo na pamet.
šteta što to nisam slikao, eh da sam umesto telefona poneo gopro kamericu eventualno, ali nije mi palo na pamet.
do kraja spusta smo bili skroz mokri i zaleđeni, Lola je pobegla biciklom poslednja 4km kroz grad a ja sam ostao da lagano kaskam do kuće, srećom ta oluja mi je bila u leđa, a i grad je bio pust kao da je neka uzbuna pa sam na momente čak i uživao tom neobičnom okruženju.
trenutno plačem jer me noge toliko bole od kombinacije prekjučerašnja dva treninga i ovog juče koji uopšte nisam planirao nego eventualno neki rikaveryć hajkyć sa pomalo strčyć pred kraj, a i to tek eventualno.
boh...
danas hajkyć definitivno
Nema komentara:
Objavi komentar