lepi ljudi prolaze kroz grad ja biciklu vozim sasvim sâm.
četvrtak je naravno dan za Lidl pa sam tamo ostavio biciklu i standardnim pristupom realizaciji neminovnog otrčao defaultni aut-end-bek iliti sim-tam po naški od okruglih osam kilometara i nakon toga nastavio da se preznojavam u supermarketu.
- ja ustvari treba sa sobom da ponesem peškirić! - uskliknuo sam osvetljeno prosvetljen idejom, zamišljajući sebe kako neposredno nakon trčanja guram kolica i sa njih uzimam peškir i brišem se poput boksera između dve runde.
valjda me je nadležni za nadzor već zapamtio, posebno ako i napolju ima neka kamera, pa je skontao da gle onaj što se svaki treći dan ovde preznojava nije nikakav pljačkaš ni terorista nego budala bukvalno utrči u prodavnicu i onda se ovde cedi kao limun žut.
e sad, da je dan bio malo lošiji, ja bih otišao onim bezveznim mtb-om do Nekle, pa bih od Atle neki mali hajk/đog/ran/strč, i namakao bih kilometara za excelovanje no eto dan je bio lep i topao i mekan i seo sam na veliki mtb onaj poluprofesionalni i odvezao prvu takvu vožnju ove godine (pod uslovom da već nisam, pa zaboravio).
simpatična 54km sa 890m uspona koje nešto baš nisam ni primetio, nekako mi je to lako prošlo.
možda sam i u formi, ko zna, to što pola godine nisam trenirao na bicikli ne mora ništa da znači, čuda se svakodnevno događaju.
Nema komentara:
Objavi komentar