naime imao sam jedan polukrug koji sam merkao već godinama, jer sam na karti našao prolazak a i kada gledam preko tog kanjončića lepo se vidi da bi dalje moglo da se prođe, no sad ima tu puno više od jednog puteljka.
treba doći do podnožja a to je 30-ak km od kuće, preko brda.
pa se onda treba tu sa navigacijom provući do te krajnje tačke, pa odatle sa drugim poluvremenom navigacije proći kroz zaselke do sledećeg iole glavnijeg puta i kontam da za taj deo treba barem sat vremena ako ne i više, i na kraju se treba vratiti kući što mu dođe oko sat i po koliko je trebao da bude i odlazak, minimum.
dakle treba mi barem 4.5 sata plus sva moguća zastajanja zbog slikanja i koreografije.
a koliko god puta sam neki istraživački izlet obračunao na pet sati izašlo je i do šest, tako da je uvek bolje ostaviti više, a nikako ići na ono "stići ću".
pa sam zato odustao negde na pola jer sam shvatio da od toga baš i neće biti nešto.
no za popravku plana se pobrinulo društvo koje je odlučilo da sutra napravi neku vožnju pa smo jelte pozvani kao vipovi, da ne kažem VIPevi, i još uvek smo u fazi razmatranja i odlučivanja.
ima raznih mogućnosti, krenuti s njima pa negde produžiti, ili skrenuti, nastaviti, ili bilo koja druga kombinacija.
trčanje mi je zbog svega opet malo pretrpelo jer smo jutros u cik zore morali biciklama da nahranimo neku ostavljenu kerušu sa 5 potomaka pa je i na tih 25km otišlo dosta vremena.
i tako ceo dan sim-tam pa nikam, ali dobro, barem je bilo sunca pa smo ukačili nešto de vitamina jelte.
Nema komentara:
Objavi komentar