zadušnice

ima ta neka subota (sutra) kada je crkveni praznik Zadušnice i tada ljudi idu na groblja i nose nešto hrane i ostavljaju po grobovima i onda valjda ovi što žive ispod zakopani to pojedu ili već kako je zamišljeno, nisam upućen, ili im se to nosi kao hrana za dušu ako se praznik već tako zove.
ja bi reko.

mada u tom slučaju bi mogli i da im pevamo, a ne da ih hranimo, jer hrana za dušu ne mora neminovno da bude parče bureka ili čašica rakije.

i tako sam ujutru iskombinirao futingić sa metlom da na groblju počistimo svuda kuda će sutra tašta proći, oprali spomenike predaka i prebrisali one klupice na koje gosti sednu dok pokojnici obeduju, ispraznili one neke kako se zovu čuda puna peska u šta zabodeš sveću, i tako to.

katolici su pametni oni upale LED sveću i to gori kao titov večni plamen, ne gasi se sto godina, a mi primitivci moramo preko svega još i da se zapalimo.

nakon toga svega i malo posla mi i nije nešto bilo do još trčanja pa sam tako dan završio sa tih jutarnjih 8km, i popodne dodao na mtb-u još jedan brdski kružić tek koliko da se podsetim nekih puteva kojima sam povremeno išao a planiram i kasnije tokom godine, izašlo je nekoliko desetina km (?) otprilike.