tako s ponosom Televisa Presenta jutarnjih 13 kilometara u nekom poluTempu brzinama koje su nekada bile frtaljTempo.
a juče sam na Dan Zagubljenih noge angažovao jedino na bicikli.
pazi sad.
elem onim glavnim putem (27) je nenormalna gužva, kolone šlepera i ludila, i tražio sam na mapsima postoji li prečica.
takozvanim LENIJAMA (prvi put sam mislio da je greška u opisu trekinga ali sam kasnije shvatio da ta reč zaista postoji, za puteljak koji kroz njive spaja po rubu jednu sa drugom i tako unedogled) bi trebalo da može da se prođe ali avaj preveliko je blato.
narandžasto sam ucrtao potok, kroz (!) koji je postojao put ucrtan kratkom crvenom crticom, negde pre nego što potok uđe u Kolubaru (dole).
no na karti postoji ucrtan jedan drugi put koji bi trebao nalo niže da pređe preko potoka (kako?) i da mic po mic dođe tamo gde je nama potrebno (tačka B).
tamo gde piše SHARE je nemoguće proći jer je most preko Kolubare srušen, inače bismo uvek išli odozdo, naravno.
i tako sam juče od tačke B krenuo kontra smerom da vidim ima li ikakve šanse da se tuda prođe, zaglibio se u njive do pola točka i vratio se nazad da me Lola ne bi predugo čekala, i doduše DELUJE da se tuda može proći, dok se zemlja još malo prosuši.
ostaje samo kritična ova tačka gde put prelazi potok negde na 1/3 između A i B, ali to ću proveriti ovamo od leve strane, pre nego što pokušam da sve spojim.
možda ponesem i motorku, da na licu mesta napravim mostić :-D
Nema komentara:
Objavi komentar