jel se sećate kada sam pre nekoliko godina rastumačio zašto se samuraji zovu samuraji, zato što je svaki sâm u raji, in prijevod on je svet za sebe i poseban univerzum u gomili ljudi.
samurajci.
tako sam krenuo na grupnu vožnju pa smo išli zajedno nekih 20km pa je Lola okrenula nazad istim putem po blago valovitom terenu a mi nastavili prema manje blago valovitom, i tu je krenuo raspad.
zastajanja, presvlačenja, jedenja, pijenja, vidim ja da sam više na maturi nego na treningu a ionako sam krenuo novim mtb-om jer sam bio manjkavo obavešten o trasi pa sam se pripremio za najgori put u okolini poznat i kao bahmutska transverzala.
i kad smo došli na razdvajanje (obzirom da nas je čekao što bi klinci rekli rolerkoster dole gore dole gore u povratku i da će se tu sve razvući i druženje se praktično završiti) tu sam otišao tamo kuda sam i mislio da ćemo ići, pedeset nijansi rupe na putu.
i dalje malo produžio da bih za isto vreme napravio nekih 10-20km više od njih, i taman se našao s Lolom pred kraj jer je ona napravila neki dodatak na drugoj strani sveta.
eto, nisam trčo ali sam se navozao, videćemo da li sutra opet u Lidl ili ga bar jednog ponedeljka ipak preskočim i otrčkaram na neku drugu stranu.
Nema komentara:
Objavi komentar