pismo

opet serijal narodnjaka uz doručak, 

uz igru pogodi stihove.

naravno uvek promašim:

"željno čekam tvoje pismo

i nadam se svaki dan

otkad skupa više nismo

da si teško bolestan"

nakon toga ceo dan oće napadati sneg neće napadati oću lopatati neću lopatati i tako evo do uveče, srećom nisam lopatao, jedan poen više za mene a manje za sneg.

videćemo šta će biti noćas.

nije da mi se trčalo, a nije da nisam ni pokušao.

nemam pojma, kajznam, ako je bronhitis onda je bronhitis, donekle nije ni toliko bitno da li je alergijski ili bakterijski ili virusni ili hipohondarski, toplo hladno toplo hladno, oće neće kao i sneg, noge nit nit, trt mrt.

pa sam kao malo trčao pa hajkovao pa opet malo potrčao i tako.

prođe par sati napolju, vazduh čist bez smoga, februar se završava u nekom lošem tonu ali šta ćeš, biće bolje, uvek bude bolje.

idemo dalje.

sutra uz doručak ex yu rock, možda to upali.

ako ne puste merlina.

gledao sam ovaj video, gore piše kako se zove festival valjda u Peruu, uuuu, malo igraju nekakvo kolo pa malo izlaze po dve cure da se boksaju, posle deset sekundi sudija proglasi koja je pobedila.

imaju i trenere, neki su u nošnjama neki u trenerkama a neki u paganskim kostimima, da te bog sačuva.

ali se zabavljaju, to je važno.

hleba i pesnica, ništa raji više ne treba.