13 svibnja 2014

albatros

i tako... nisam pozirao, nisam se preterano slikao. tamo kud sam ja putovao nije bilo žute štampe. nisam vodio ni ličnog trenera, ni ličnog fotografa, da ne pominjem šofera masera ili neovlašćenog autobiografa. isto kao i na treningu, takvi su moji vikendi i moje trke. uhvatim prvu ili drugu grupu, strpljivo čekam do pola, i onda pokušam da ih što više pobedim do kraja. ne trčim u ljubičastim suknjicama jer nisam curica, ne nosim šešir prečnika pola metra jer nisam klovn, valjda me zato nikad nijedan kamerman nije ni primetio. ali sport i cirkus su valjda dva različita sveta, bar su do nedavno bili.

tako sam u krašiću skoro celu trku pretrčao sa veličanstvenom marijom, pobednicom čuvene brdovite ultre na 100km "el passatore", a pred kraj sam uspeo da skinem nekoliko neočekivanih profi skalpova. pisao bih ja sad o svemu tome nadugačko i naširoko, ali nema smisla. sad se radije čita o onima koji su se uz teške traume prvi put u životu popeli na brdo, završili prvi polumaraton u kostimu žapca kermita, uspeli da pretrče maraton nakon što su veče ranije pojeli 77 ćevapa i popili 77 gutljaja piva. to su današnji heroji. za vikend preputuju 1500km i to je dostignuće. rezultat na trci ne pominju.

svakog dana svaki soko dosegne brzinu od 320km/h kada se obrušava prema zemlji i plenu, i opet ne postavi status kako ga je policija zbog toga legitimisala. da li znate da albatros može da pređe 16,000 kilometara u cugu, bez sletanja? da može da obleti zemljinu kuglu za 46 dana? halo?



 

da li je neki albatros ikada napravio selfie sa okeanom u pozadini? nije. eto zašto nisu popularni. a ovi neostvareni mučenici što prepešače maraton pa se slikaju s medaljom koju su kupili plaćanjem startnine, valjda misle da vrede više od tog albatrosa? jerbo imaju medalju kao dokaz?

ptico moja, nemoj ni da silaziš sa tih visina, ostani zauvek na nebu. jednom kad se spustiš među ljude, udavićeš se u živom blatu, među sitnim dušama i pregolemim ambicijama. i kao što rekoh, imao bih ja milion detalja, ali ako ćemo realno, u ovom novom svetu ja više nemam o čemu da pišem.


Nema komentara:

Objavi komentar