ima nekoliko godina već, kako mi povremeno padne na pamet ta "luda" ideja da počnem da računam koliko bi bio dugačak najkraći krug na Divčibare, koji bi mogao da se pretrči. jednom sam već otrčao do gore, ali sam se vratio autom. jednom smo trčali i do Debelog Brda, i to preko Mravinjaca pa je ispalo skoro 5 sati, Lolinim ritmom. iz čega sam već i ranije mogao da zaključim da ako idem dovoljno lagano, mogu da trčim i 5 sati. ko zna kolika je meni nedostižna inteligencija bila potrebna za takvo prosvetljenje... kad čujete kakav mi je bio plan, NEĆETE MOĆI DA SPAVATE NAREDNIH PET NOĆI!
PLAN:
imao sam plan da prvi od tih "napada" na dužinu 42-43km (koliko sam već puno puta otrčao na treningu) izvedem na nekom putu koji bi mi odvratio pažnju od same dužine. negde gde će mi biti zanimljivo, izazov. i negde gde se retko ide biciklom, zbog lošeg puta recimo. onda bi to trčanje imalo puno više smisla. sve sam to planirao, i uradio skroz suprotno. a kada pročitate ZAŠTO, SLEDIĆE VAM SE KRV U ŽILAMA!
ZAŠTO:
zato što sam već uhodan na tom putu ka Užicu/Divčibarama, a naročito sam ga doktorirao pre 3 zime kada sam išao gore MTB-om na svakih nekoliko dana i blizu prevoja (Kaona) hranio neke poludivlje napuštene kučiće. do tada nam je taj pravac bio za izbegavanje po svaku cenu zbog razrovanog puta na mestima, i onda sam u roku od godinu i nešto prošao tuda stotinak puta! sve zbog ta 3-4 kučenceta.
obzirom da sam i na tu stranu otrčao nekoliko trening maratona, razmišljao sam ovako nekako. odem prvih 20km do česme u podnožju brda, onda odem uzbrdo koliko hoću, spustim se nazad, opet se napijem vode i guslam istih 20km nazad. česma je na 250m nadmorske iznad Valjeva, tako da bi povratak trebao da bude lakši nego odlazak, iako i on naravno vodi preko istog brda. e sad, koliko km dodati gore ka brdima? 5 gore pa 5 dole bi me već dovelo do 50km, i tako bih istrčao svoju prvu 50-icu. ne zvuči loše. ali čak i da odem svih 7.5km do vrha, e to bi bila puno veća fora. jebeš to brdo koje istrčiš samo do 2/3 pa se pokupiš nazad.
kilometre sam donekle preračunavao i u sate. manje-više 2h do česme, pa nek mi treba 1h30 za tih 15km gore-dole, i opet nekih 2h nazad, s tim da bi to na kraju trebalo ipak da bude malo kraće. osim ako se baš ne raspadnem. računao sam da mi takva staza najviše odgovara, zbog tih promena dug uspon dug spust, gde se povremeno jedni mišići uključuju jače a drugi odmaraju. MISLIO JE TAKO, A PROČITAJTE ZAŠTO MU SE CEO SVET OKRENUO NAOPAČKE!
NAOPAČKE:
ovo mi se zaista desilo prvi put u životu, a to je da mi promene nisu odgovarale. otrčim prvih 11km uzbrdo, zatim krenem nizbrdo i nikako da "uhvatim ritam". niti mi je korak dug ni kratak, niti mi se gazi petom ni sredinom stopala, niti mi se ruke drže nisko ni visoko, šta god uradim ne sviđa mi se. kao neko ko je zaboravio da trči, a nema koga da pita kako to beše izgledalo.
i taman se spustim nizbrdo, primetim da sam ušao u neku normalnu tehniku, dođe mi 4km ravnjikavog terena pa eto nove muke. pa taman i tu uhvatim neki ritam, dođe taj uspon od 7.5km. tu sam još najbrže zaboravio na probleme zato što sam bio zaokupljen time dokle da idem. jer privlačno je otići što dalje, put vijuga kroz šumu, povremeno imaš predivan pogled na planine, svaki čas si sve više i više, i peo bi se do sutra. no jedno je kad okreneš nakon 25, a drugo nakon 27.5km, jer se sve isto treba i vratiti. na tom mestu, biće ti lepo. ali kad nakon 50km umesto da si kod kuće budeš imao da trčiš još 5km, možda ti dupe baš i ne bude tako presrećno?
tek je spust bio katastrofa. gornja 4km mi je bilo em hladno, em mi se nije ubrzavalo da se dogrejem, em sam se plašio da ne stucam kolena previše pa posle da nabadam zadnji spust kući, bio sam totalno na Ničijoj Teritoriji. kako se odavde vraća kući? tek nakon 4km trčanja nizbrdo sam uspeo da uđem u neku tehniku koja mi se sviđala. tako sam se vratio na česmu i odlučio da ću da se pravim da taj dodatak nisam ni trčao! reći ću sebi, došao sam dovde, i sad treba da se vratim kući, to je 20+20km, a ovih 15 što sam upravo dodao, to sam samo sanjao. odlučio je tako A ONDA MU SE DOGODILO NEŠTO NEVEROVATNO!
NEVEROVATNO:
drugi deo tog spusta koji sam sanjao, otrčao sam malko onako bliže Tempiću a ne kao Laganu DUžinu. da li sam zaista pojačavao ili mi je samo tako delovalo, nikad neću saznati, ali tako mi je delovalo. kad sam pojeo dve bonžite i napio se vode, nastavio sam tako "malo jače". u dolasku sam se uglavnom vrteo oko 5'50 ili čak po 6', a sada sam držao 5'30 po kilometru. blago valovit put, dosta vetra, a ja malo preobučen, jer sam krenuo na +3, pa sam sve osim prvih pola sata imao jedan sloj viška. to mi se opasno nije sviđalo, a naročito debele helanke. duks sam namotao oko struka i trčao u podmajici kratkih rukava. tada sam se setio još jedne važne stvari:
VAŽNA STVAR:
kada sam kretao, razmišljao sam o tome ŠTA da ponesem od hrane. uopšte mi nije palo na pamet KOLIKO da ponesem. kad sam bio gore navr brda ogladneo sam prvi put. spust je trajao nekih 40 minuta i to sam trčao gladan, da bih se "najeo" dole u podnožju gde imam vodu. fora je bila u tome da sam opet ogladneo nepunih pola sata kasnije! nisam stigao ni do 40-og kilometra, a bio sam opet gladan. i opet žedan. a čekalo me je još skoro sat i po trčanja! ajme?
bez obzira na to, ceo taj blagi uspon od 5km sam se popeo "malo jače od lagane dužine" i privremeno zaboravio na glad. na vrhu sam stisnuo prolazno vreme i nastavio poslednjih 11km pretežno nizbrdo do kuće. ima na tom spustu par "kontra" uspona, naravno da nije ravnomeran, a i nizbrdice variraju od prijatno blagih do onih dvocifrenog procenta, da slomiš leđa na pola. tada je konačno došlo ono na šta sam podsvesno čekao, a to je ta neka Rezerva koju sam ceo dan čuvao.
računam da je to skroz nova situacija, da sam pretrčao 44km, da nemam pojma ni u kojem tačno trenutku sam prešao dužinu Maratona, da se visinski nalazim na 350m iznad kuće i da će mi sledećih sat vremena biti pretežno "lako" trčanje nizbrdo, ali jebiga sad, budi pametan pa predvidi tačno kojim intenzitetom smeš da cepaš do kraja? da stvar bude komplikovanija, na svakih par kilometara sam imao po jedno mini "padanje roletni" na oči, verovatno od gladi. malo usporim, skratim korak, sačekam da prođe, pa nastavim dalje.
nemam pojma gde je Garmin koje krivine presekao i skratio uzbrdo, tek nizbrdo mi je obračunao nešto duže, i kad sam trebao da dođem na 53.5km od kuće, ja sam imao 53.8km. odatle me put vodi 1.5km prečicom po travi pa preko železničkog mosta... auf bre ko će da se lomata sad kroz travuljagu i blato, pa po kamenčugama? ako odem okolo kroz grad, treba mi do kuće 2.2km, plus ovih 53.8 ispašće mi 56 umesto 55, ali mi se čini da mi je tuda DUPLO lakše. tako je i bilo, optrčao sam lepo ulicama i trotoarima i opet malo dodao gas u ta zadnja 2km maltene držeći brzinu kojom sam se nizbrdo spustio u grad.
sa dva stajanja na česmi, dva kratka zastajanja na pišanje i dva za slikanje, ukupno sam ostao na trčanju možda oko 5.5 sati, efektivno 5h20'. jeste u početku bilo prohladno ali je kasnije stiglo do +10, a svo vreme je bilo jako sunce i jak vetar. ipak je dva puta po 2 dl vode premalo, čini mi se. bilo bi bolje da sam sa sobom poneo praznu flašicu, u kojoj bih mogao da sa česme ponesem još po dva deci, da popijem par kilometara kasnije, pa u povratku opet. i naravno, da sam imao oba puta da po nešto malo pojedem, a ne samo jednom. mislim da bi to dosta olakšalo stvar.
i NARAVNO, da nisam dva dana ranije trčao polumaraton u jakom tempu, da dan nakon polumaratona a pred tu ultra-dužinu nisam ćopao zbog bolova u listovima i ložama, a nisam morao ni da odem na ona dva mrtvačka trčanja od 14+8km, jer ipak 22km pred ultru nisu potrebna. toliko sporo sam trčao da sam se puno više umorio nego što su mi to bili neki oporavljajući treninzi.
imajući u vidu sve te hendikepe, mislim da sam sasvim solidno "preživeo" ovaj (uspešan) napad na najveću dužinu do sada.
ne pitajte me kakvi su mi dalji planovi. nisam se pošteno odmorio ni od onih 75km u jednom danu, zadnjeg dana januara, a eto nepunih 6 dana kasnije već napravih novo sranje :-)
PS
čisto zbog statistike:
prvih 5.9 km sam pretrčao za 38 minuta,
a celih 55.9 km za 5h20,
dakle svoju prvu 50-icu sam pretrčao za 4h42'.
nije baš neki rezultat, ali glavno da sam "skinuo mrak" :-P
Nema komentara:
Objavi komentar