105 puta 100/100m

Kucnuo je i taj čas. Iskoristio sam najpovoljniji trenutak, dok me je još uvek držalo kašljanje i iskašljavanje, dok sam još uvek bio umoran od trke, i dok me je još uvek malo zatezala zadnja loža. Preko svega je svanuo idealan dan za trčanje, sunčanih +24°, jak vetar, i neki suv vazduh od kojeg ne možeš da dišeš.

Kad su mi se već sve kockice tako idealno složile, rekoh sebi, sad il' nikad. Otrčao sam taj trening koji merkam već godinama, ali ga uvek malko skratim. 100m ubrzanje, 100m lagano, i tako u krug čitavih 21km. Ukupno vreme nešto malo ispod 1h32, noge manje-više ok. Doduše morao sam da promenim stazu da bih 2X prošao pored jedne česme, jer sam se uplašio da ću se na glavnom putu zakašljati od suvog grla i ostati da ležim nasred asfalta čekajući da me neko iz auta polije vodom. Ali dobro. Što nas ne ubije, napravi od nas još veće budale. Bar tako kaže stara mongolska.