Danas lagana vožnja bajkom sa još podosta iskašljavanja i krkljanja, tek koliko da prebrzo ne zaboravim i arhiviram onih +38.8° od pre nekoliko dana. Nosio sam neki široki tanki dres koji mi je landarao na vetru pa mi je Polar od tog tapkanja "izmerio" puls 200 na svim nizbrdicama. To što je uzbrdo bio 90-100, a po ravnom oko 80, nije ga pokolebalo u proceni.
Iako sam juče između dva i po doručka otrčkarao samo sat vremena i u ostatku dana jeo još tri puta, jutros sam se probudio sa samo 66kg, a da ni onih zimskih 68 ne bih olako zaboravio i arhivirao potrudilo se današnjih desetak obroka (količinski, inače natrpano u samo 4). Dakle sutra bi mogao da padne dvostruki "presek stanja". Da konačno izmerim koliko sam ozdravio i koliko sam se ugojio :-)
Sabiram utiske sa prethodna tri vikenda, koji su trebali da budu sve blistaviji od sjajnijeg, i da kulminiraju Riječkim Maratonom za 6 dana. To sve u duhu Ariesa, koji bi trebao da me podržava u prolećnoj euforiji. Međutim od početka je sve krenulo nekako naopačke, ili barem polu-naopako, pa sam se namučio i u Kruševcu, još više u Osijeku i Novom Sadu, i evo sad najviše u Zagrebu.
Nisam od onih koji imaju neke "predosećaje" niti verujem u ikakve baksuzluke, ali je očigledno da mi je nešto loše krenulo ovog proleća. Pa sam nekako počeo da gubim taj bezuslovni entuzijazam, koji je ionako uključivao previše neopravdanog podrazumevanja da će sve ići kao u bajci. Štaviše ta šema mi se u aprilu ponavlja češće od one bum-tras-Ovan-juriš, koja doduše jeste upalila par puta u zadnjih 15 godina, pa izgleda da su to bili više izuzeci, nego pravilo.
Malo su ponaporna i ova dugačka putovanja, kad sabereš pakovanje pripremanje i sve što ide ispred, prijavljivanje, ugovaranje smeštaja, pa šta te sve čeka kad se vratiš, a nas bogme koješta sačeka, samo da odeš na posao pa si već umoran a hajde ubaci neki bilo kakav trening, odvedi kuče do veterinara, oreži neko granje u bašti, trava opet došla za šišanje, sredinom nedelje pokušaj nešto efektno da otreniraš, i već počni neko novo prijavljivanje, rezervacije, skupljaj jedan veš s konopca i slaži jer će ti sledećeg vikenda trebati neke treće stvari, nekako se ta pokretna traka okreće brže nego što mi prija. Pronađem slike s trke, nađem tri albuma sa po 600 slika, nekada sam to još i stizao da preskrolam a sad mi je brže da odustanem. Reče mi jedan drug iz Italije koje bici trke da pogledam, jer nijednog vikenda nisam bio kući pa nisam ni pratio svetski kup, eeee rekoh, ja nemam vremena da NAĐEM gde da pogledam taj snimak, a kamoli da gledam sve ispočetka. Kaže imaš za android aplikaciju rai tv, pa odatle lako. Haha, još ću da skidam aplikacije za tablet, kako da ne, a tek posle 4 dana sam prvi put upalio kompjuter, i bez čitanja samo obrisao 9/10 mejlova. Možda bih više postigao kad ne bih pisao ove blogove, ali neki prioriteti moraju da postoje, da život ne bi prerastao u totalni XAOC.
Malo su ponaporna i ova dugačka putovanja, kad sabereš pakovanje pripremanje i sve što ide ispred, prijavljivanje, ugovaranje smeštaja, pa šta te sve čeka kad se vratiš, a nas bogme koješta sačeka, samo da odeš na posao pa si već umoran a hajde ubaci neki bilo kakav trening, odvedi kuče do veterinara, oreži neko granje u bašti, trava opet došla za šišanje, sredinom nedelje pokušaj nešto efektno da otreniraš, i već počni neko novo prijavljivanje, rezervacije, skupljaj jedan veš s konopca i slaži jer će ti sledećeg vikenda trebati neke treće stvari, nekako se ta pokretna traka okreće brže nego što mi prija. Pronađem slike s trke, nađem tri albuma sa po 600 slika, nekada sam to još i stizao da preskrolam a sad mi je brže da odustanem. Reče mi jedan drug iz Italije koje bici trke da pogledam, jer nijednog vikenda nisam bio kući pa nisam ni pratio svetski kup, eeee rekoh, ja nemam vremena da NAĐEM gde da pogledam taj snimak, a kamoli da gledam sve ispočetka. Kaže imaš za android aplikaciju rai tv, pa odatle lako. Haha, još ću da skidam aplikacije za tablet, kako da ne, a tek posle 4 dana sam prvi put upalio kompjuter, i bez čitanja samo obrisao 9/10 mejlova. Možda bih više postigao kad ne bih pisao ove blogove, ali neki prioriteti moraju da postoje, da život ne bi prerastao u totalni XAOC.
Otprilike će se sve zaustaviti ne tako što ću doneti svesnu odluku da negde ne odem, da nešto propustim, nego će jednostavno doći neki petak ili subota ili nedelja, a ja neću stići da se spakujem, prijavim, ili krenem na trku, pa ću tog vikenda ostati kod kuće. Koji će to vikend biti, nemam pojma, ali nekako mu sve jasnije osećam miris.
Nema komentara:
Objavi komentar