lepo je kad imaš više mogućnosti, slobodu izbora. no to donosi onaj nespokoj jer često ne možeš unapred znati da li će se ono što si izabrao pokazati kao najbolje. evo objašnjenja. ima u nedelju ta neka C trka po onoj trenerskoj terminologiji gde rangiramo "ciljeve u sezoni". mogu da odem a ne moram, mada ću verovatno otići. mogu da se trkam ili samo da trčkaram neki malo jači tempo pa s kim stignem u cilj stigao sam. mogu da se odmorim za tu trku a ne moram. ponekad sam usred jurišanja i trčanja imao iznenadne napade raspoloženja pa neočekivano trčao pojak Tempo na onome što sam očekivao da budu "umorne noge".
shodno svemu opisanom, a danas je tek petak (trinaesti, hah!), mogu da odem i na neku turbo dužinu i opet ću se do nedelje dovoljno odmoriti za tih 10km. u decembru sam tako otrčao dužinu 38km na zimskih jedva +2°, a sutradan neplanirano otišao na kros u beograd i sasvim se lepo proveo. osnovno pravilo dakle treba biti da se previše ne odmaraš jer je to samo gubljenje vremena. ionako ćeš biti umoran iz nekog drugog razloga, pa šta?
s druge strane pak, život i ne mora da bude ravna linija. povremeno ubačenih par dana odmora ili smanjenog treninga mogu da stvore podlogu za dosta življu trku, koja se onda kao trening kotira puno više od tek još jednog polu-umornog trčanja. tako da, jeste sve više manje svejedno, a opet, nijanse postoje. a onaj izbor s početka priče se svakako mora napraviti. da li će nijanse opravdati šansu koju smo im dali? jedva čekam da saznam.
Nema komentara:
Objavi komentar