petak, 25. prosinca 2020.

krismas

Došla je i ta zima, ili barem njena prethodnica. Nakon jeseni koja se otegla unedogled, bezmalo do nove godine, jugo je doneo prvo kišu a kažu da će za vikend biti i malo susnežice. Pa bože moj, bilo bi joj i vreme, mada će nakon toga izgleda opet otopliti pa će doček proći po mlakom vremenu. Lično nisam nikada povezivao novu godinu i sneg, prosto mi je ovo prvo bilo samo datum, a drugo tek trenutna (ne)mogućnost da nešto napada ili ne napada, pa mi je oduvek bilo smešno kada ljudi očajavaju i jecaju "KAKVA MI JE TO NOVA GODINA BEZ SNEGA" :-D Valjda se užive u one božićne čestitke i shvate te idilične bele prizore zdravo za gotovo i kao nešto zagarantovano i podrazumevano. I onda u fazonu I GDE JE SAD ONO SA RAZGLEDNICE???

Sada bih otprilike bilo najbolje da blog napišem u vidu grafikona, pa na iks osi da ređam kilometre ili minute, a na ipsilon osi da vučem crtu kako sam se osećao, pa da tako slikovito objasnim jutarnje trčanje. Krenuo sam skoro isto kao i juče, mrtvački, ali za nijansu nemrtvačkije, tek koliko da mogu da kontrolišem da li ću malo ubrzati kadencu ili neću, nisam bio ograničen na slou moušn. Hej pa ovo nije loše, odmah sam pomislio. Uvek ali baš uvek je bolje biti polumrtav nego mrtav. Da parafraziram Plavi Orkestar, bolje polumrtav nego star.

Nakon tih prvih i uvodnih pola sata nekako su mi se noge razvezale pa sam umesto polu-umoran nastavio da trčim kao frtalj-umoran, i kada sam skrenuo sa velikog puta na sporedni i na uspončić od oko kilometar, nisam nešto naročito primetio da trokiram. Obično ono kad si koma, mrc, čabar, spontano ti dođe ma daj da ja ovo lepo prehodam pa ću nizbrdo opet trčati, "gde piše da ja nešto moram?". No za divno čudo uzcupkao sam to brdašce i stisnuo LAP na okruglo 10km, a na satu sam imao 63 minuta jer sam doduše bio i nekih 150m iznad grada.


Odatle sam se spustio makadamom 2km do drugog glavnog puta i polako prešao prvo u Tempić pa onda u Tempo. U nekom času sam skontao da mi fali ovoliko km za onoliko minuta, pa sam se nešto zaračunao, pa preračunao, jer sam u kombinaciju ubacivao dva sata za 20km, i dva sata za 21km, i tako sam u bunilu menjao kanale a da nisam to ni primetio, bila mi je puna glava brojeva ali mi nije bilo najjasnije šta znače. Sve dok nisam stigao do 15km za sat i po, tu sam shvatio da sam popravio prosek od one prve desetke, i da mi je ostalo još pola sata za 6km ako zaista hoću to što hoću.

(čekam da se devojci primi boja na obrvama pa imam još desetak minuta fore da piskaram, dok mi teče radni staž)

Utom je kiša malo popustila, telefon je već bio mokar u džepu od nekog adidas prsluka koji je ustvari vetrovka sa koje se rajsferšlusom skidaju rukavi, što sam slikao slikao sam, više nema ni poziva ni sms-ova ni fotki, kaputt. Do kraja sam trčao s jedne strane oduševljen što mogu tako da pružim korak, živahno bez bolova i napora, a s druge strane razočaran što ću pretrčati samo 21km a imao sam vremena za barem 27-28, pošto baš i nisam planirao drugo trčanje predveče kada se pojača kiša i dodatno opadne temperatura.

Još kratak bac pogleda (bacanje) na čelindž, dakle
- za u prvih 50 treba imati 710km (EDIT uveče 718km)
što mu dođe 28.4km dnevno
- za prvih 100 treba imati 629km (EDIT uveče 645km!!)
za šta se moralo prelaziti 25.2km dnevno,
- a ja imam 622km, što znači da sam sa onih 30km pa 20km zaostatka, stigao na jednocifren broj manjka iza ovih top100, a nešto mi se čini kao da SVI popuštaju ka kraju meseca i da su ove brojke 28-25 (dnevno) manje od onih u prvom kvartalu meseca.
(EDIT uveče sam opet na 23km manjka)

Tojest kao da sam ja upravo te brojke pominjao u blogu kada sam se uključio u izazov, a da sam posle napisao auuuu ljudi ipak trče više.
Izgleda da ljudi "trče više" samo kad mesec počne, a onda se malo proredi žito od kukolja pa nekog dočeka sneg, nekog vrućine (dole ispod ekvatora je ipak leto) a nekog sahrane kilometri u prvoj polovini meseca.
Čelindž počinje da dobija neko novo, žuće svetlo :-D
Što bi rekla generacija 5, najjači samo ostaju.

Nema komentara:

Objavi komentar