nakon dva trčanja od čega jedno više nego vrlo dobro, morao sam "nešto da smislim". i smislio sam da sednem na voz i odem par stanica ka planinama i da izađem tu na 25km od kuće i preko brda kao da planinarim i pred kraj malo da potrčim, tek koliko da imam opravdanje zašto sam sve snimio kao RUN, i onda fino sve to da dodam na raniju kvotu unutar Decembarskog Izazova.
i tu negde neko reče kako bi moglo da se ode i autom jer u vozu nikad ne znaš da li si šta pipnuo i zaradio neku bakteriju ili nešto još gore, pu pu, a kad sabereš autom uglavnom izađe najjeftinije kad uračunaš i sve pogodnosti koje on donosi. tipa staneš baš gde hoćeš, poneseš više stvari koje mogu da zatrebaju, odela hrane svega. i tako to.
i u trenu se prešaltam sa razmišljanja o vozu na razmišljanje o autu i skrojim neku skroz ludu kombinaciju koja kreće i završava se na samo 24km od kuće. odatle do realizacije nije trebalo ni sat vremena, a ideja je bila da se pređe što više kilometara i planina, gde god je prestrmo može i da se malo prošeta, ne mora sve da se trči, totalno neobavezan izlet ekspedicija. dobro, da ne bude zabune, sa što više trčanja jer zašto bih šetao gde god je lako trčati, ali bez ikakvih obavezivanja da nešto mora ili treba ili je poželjno ili štagod.
na kraju je ispalo da sam nešto loše izračunao jer sam kao izmerio krug od 33km a negde oko 25 sam video da imam puno više od toga do kraja pa sam Lolu poslao glavnim putem kuda je mogla da se sjuri mtb-om a ja sam pokušao da se prisetim neke prečice koja kroz šumu po azimutu uleće u selo dole u potoku. beše malo povuci-potegni, malo sam i neke kapije preskakao jer je put okolo zarastao pa ga nisam prepoznao i ispalo je da sam protrčao ljudima kroz dvorište.
od ukupnih 32.3km ću u excel upisati nekih 28 trčanja i ostatak pešačenja po kamenjarima, koliko je otprilike i Lola prepešačila gurajući biciklu. ona čak ni nema bajk za takav teren pa sam mislio da će puno više morati da se gura i nosi no na ovih nekoliko poslednjih tura/izleta je podosta savladala trail veštine pa se snalazi čak i bez ijednog amortizera i sa letnjim ćelavim gumama. no u par navrata sam ipak mogao malo da prilegnem dok ona savlada neke tehničke delove staze, srećom se svaki put pojavila živa na horizontu :-D
Nema komentara:
Objavi komentar