... onesvestio prdežom.
kao u onom vicu kada je crnogorac prdnuo u tramvaju, pogledao iza sebe i ugledao crnca, pa pomislivši kako je jadan pocrneo od njegovog prdeža rekao "e jadan, al te sagorjeh".
to su ti nedostaci vožnje i trčanja u zavetrini, nikad ne znaš kakvim se taktikama može poslužiti onaj ispred da bi se rešio "prikolice".
nakon dva dana davljenja, ne mislim gušenja nego kad se kaže davim se s nečim (mučim), e pa tako sam se i ja davio s trčanjem pa jedva preživeo pa sa biciklom pa jedva preživeo i rekoh da malo pauziram ta silna davljenja i da odem na neku kombinaciju hajka i strčavanja no strčavanja je bilo toliko sporadično da ga neću ni upisivati nego ću tih par džokera upotrebiti kada mi zafali po 200-300-400 metara na nekim sledećim trčanjima pa taman da zaokružiim.
sutra je 4.4. mislim datum, opet onaj kojeg se uvek setim da je 4.4.2004. bio maraton u parizu i tada sam prvi put čuo da i pariz ima maraton, a zašto i ne bi jelte?
ovaj poslednji je bio pre par dana i uporno sam pokušavao da ga odgledam i svaki put sam zaspao na pola tako da više ni ne znam da li ima neka tajna sila koja mi to ne dopušta ili je ipak moja krivica.
evo upravo sam javio u klub da me dodaju na spisak za Beogradski pa pomoz bože, moram čim se istopi ovaj sneg i osvane neki pristojan dan za trčanje, odraditi jednu kakvu-takvu Dužinu, tek koliko da proverim da li ću na maratonu samo šmrcati i jecati, ili ću plakati i kukati na sav glas.
nadam se da noge nisu zaboravile ni onaj treking od 25km a to je bilo petog marta pa ti vidi kolika je šansa da se sećaju. mislim noge. mislim te dužinice, ne znam ni kako da je nazovem.
Nema komentara:
Objavi komentar