petak, 3. studenoga 2017.

da i ne

Kad god si gladan možeš da izdržiš još pola sata, i onda može da se kaže da pre pola sata i nisi bio naročito gladan. Isto tako i umoran, neispavan, i šta god. Danas sam imao nekoliko promena plana doslovno "u hodu".

Počelo je nesuglasicom između osećaja i brzine. Prvi kilometri su mi delovali laki, glatki, skočni, i mislio sam da sam se misteriozno odmorio i utrenirao preko noći. Brzine su pak bile niske. Da li se osećam dobro zato što trčim sporo? I zašto mi to uopšte ne deluje sporo, nego onako sasvim normalno? Radi se o brzinama tik ispod 10 km/h, doduše odmah sam krenuo nežno jedva primetno uzbrdo.

Nakon 4-5km sam već bio pred kraj prvog većeg uspona i pomislio da je ovo toliko dobar osećaj da bih možda mogao i da nastavim na nekakvu Dužinu, i tako otpišem drugo trčanje kasnije tokom dana. Onda je počela kišica, pa sam pomislio da mi je ipak bolje po kišici otići dva puta, nego se natopiti i ako se dodatno pojača šljapkati sat i više nazad kući iz neke daleke tačke.

Onda sam nastavio da kombinujem u glavi. Prvo sam mislio da ne idem pre posla još jednom jer opet popodne moram malo ranije da se spremim, nego da odem uveče, pa šta bude. Mada ne volim to kasno trčanje, poremeti mi svaki mogući ritam, i jela i spavanja. Onda sam pomislio da ću doći kući, najesti se nekog voća, samo malo protegnuti noge i leđa, i istrčati na nekakve "produžetke" odmah nakon jutarnjeg trčanja.

I u svemu tome me je prekinulo rame, koje je počelo znatno da me boli negde na 3-4km od kuće, dakle nakon pretrčanih 16-ak. Kao da sam svo vreme nosio neku tešku torbu okačenu baš na levom ramenu. Uf. Kad sam već stigao kući, shvatio sam da je najbolje da se malo odmorim, pa koliko god. Obzirom da je kišica opet stala, verovatno je ipak bolje protrčati još malo negde iza podneva, nakon 3 sata pauze/odmora, nego čekati veče pa uhvatiti 2-u-1 trčanje i po kiši i po mraku.

Obzirom da po ovakvom vremenu nastavnici neće izvoditi decu u dvorište na fizičko, možda treba razmotriti i mogućnost trčanja u školi koja je na samo par stotina metara odavde. Krug je između 230 i 270m zavisno kojom stazom trčiš, odnosno ako meriš GPS-om zavisno u kojem smeru praviš krugove, jer se i tih 60cm razmaka između unutrašnje i spoljne ruke pokaže kao 4m razlike po krugu, što na 50 krugova izađe čitavih 200m recimo. Dakle ako nosim telefon u desnoj onda idem obrnuto od kazaljke, kao na atletskim takmičenjima, a ako nosim sat na levoj onda idem clockwise, obrnuto od zlatne lige.


Nema komentara:

Objavi komentar