nedjelja, 5. studenoga 2017.

nastavak

Sutra je novi dan, i nova nedelja. Nedelja maratona. Ništa se danas nisam odmorio, samo sam se tri puta prejeo i to je sve. Tri sata na bicikli mi se oteglo kao duplo duže. Nije mi se ni vozilo. Bio sam svestan da se samo bespotrebno dodatno zamaram, i to mi je uništilo volju. Jutarnje šetnje sa psima su mi puno više prijale. Bolje bi mi bilo da smo otišli na neki puno duži izlet, no Lolin problemčić sa stopalom nam to ne dozvoljava.

Kad kažem "nedelja maratona" ne mislim na Trku, nego na pokušaj da prvi put nakon Plitvica (i drugog preloma) opet pretrčim 42km. Ovaj put sam toliko nespreman da ću se zadovoljiti i Dužinom sa par prekida tj pauza. Ne bih baš voleo da se sve otegne preko 4h, naročito ako bude loše vreme. No spreman sam za raznorazne scenarije.

Juče sam pretrčao 14+21km pa pokušavam da verujem u to da 35 nije puno manje od 42. Sutra ću videti kako će se noge osećati nakon dana bez trčanja, a pred sledeću Nedelju bih ih verovatno počastio sa dva dana pauze. Ostaje mi da popunim pon-uto-sre-čet, da odredim koliko puta ću kojeg dana trčati i koliko dugačko. Brzinama se još uvek neću baviti. Tek ako nedeljnih 42 prođu prihvatljivo, počeo bih da kemijam planove za poboljšanje forme do Crikvenice, ili (7d kasnije) Reciklažnog.

Na neki način se radujem i uzbuđen sam pred ova naredna 4 dana jer nemam pojma koliko ću i kako moći, pa sam onda istovremeno i malo, ne baš uplašen ali (recimo) nespokojan. Koliko god kilometara natrpam, biće premalo pred Crikvenicu, a previše pred Dužinu za samo 7 dana. Nikad niko nije spojio nespojivo pa zato svesno otpisujem ovaj prvi "maraton" i iz dana u dan mantram sebi da je to najobičniji trening od 42km kakvih sam kod kuće upisao na desetine. Samo što ću imati okrepe, a najverovatnije i kakvo-takvo društvo. Šta ćeš više od života?

Nema komentara:

Objavi komentar