14-16-21...

Već nekoliko dana mi se vrzmala po glavi ta zaljubljenost u dva trčanja po 21km u istom danu, i većao sam i većao, mozgao i mozgao, i na kraju ipak odustao od probijanja glavom kroz zid. Sve je to lepo, što sam pre godinu i po na vrhuncu forme uspeo u dugim letnjim danima da rasporedim 10 polumaratona u 5 dana i da tako zaredom ujutru-uveče-ujutru omlatim 10x21km, ali sada bi to najverovatnije bilo malo previše.

Plan sam promenio u neki okvir u koji sam stavio nekoliko 21-ica i nekoliko 14-ica pa sam mislio da bi to bilo fora, od ponedeljka do četvrtka otrčati
21 + 14
21 + 14

21 + 14

21km.

(petak odmor, subota par ubrzanja, nedelja maraton)

Tako bih imao 4x21 i 3x14 = tri maratona u 4 dana.

Međutim večeras sam nakon jutrošnjih brdskih 21km slučajno otrčao isto tako brdskih 16km i sve savršene matematičke kombinacije su mi pale u vodu. Šmrc.

Ostatak ove nedelje će biti čista improvizacija, s tim da bih ipak pokušao da se ujutru zadržim oko 21km tokom ova prva 4 dana, a popodnevna trčanja će biti prema volji, umoru, inspiraciji, i kiši odnosno mraku. Nikad ne znaš da li ćeš morati da nabiješ dva trčanja pre popodnevnog posla, ili ćeš ih možda razvući na jutro + mrak. 

Glavna razlika u odnosu na prethodni tjedan je da sam današnja oba trčanja izveo u nekom osećaju laganog tempa, dok sam sve nakon preloma skakutao isključivo u režimu trčkaranja, ako izuzmemo onih par treninga ubrzanja tj dijagonala. 

Za razliku od 2013-te kada smo se redovno satirali po koncertima i svake druge nedelje bar po jednom imali taj jet-lag od noćne vožnje i povratka kući u 03h, naspram redovnog spavanja u 22h, prošle i ove godine smo sve to nažalost otpisali, zarad redovnog sportskog života, i za sada se ta taktika na neki način isplaćuje. Rado bih da mogu da vodim dvostruki život pa da sutra skoknem do Doma Omladine Beograda no jedva postižem sve i u ovom samo jednom životu, tako da nemam vremena ni da razmišljam o alternativnom, a kamoli da ga i proživim na nekoliko sati.