petak, 24. studenoga 2017.

izgubljen

sad više ne znam da li sam već neki dan pauzirao od trčanja ili mi je ovo ipak prvi/jedini pred trku. tojest ne samo zbog trke jer je trka praktično trening i skroz nevažna, nego više kao šamar onoj silnoj kilometraži i pozdrav nekom novom pristupu životu.

znam da sam prvo udario neke kratke deonice, pa sam sutradan išao na sat i po rastrčkaravanja sa drugaricom, pa sam juče odalamio kratak brdski hronometar (11 minuta) i oborio svoj rekord tzv. Segmenta, kako Strava naziva te popularne deonice puteva kojima se svi rado utrkuju.

danas je prema planu trebala da bude bicikla no neplanirano sam vozio i prekjuče i juče pa sam danas bio nekako umoran i umesto na biciklu otišao na pešačenje.

za sutra (dan pred trku) moram brzo da smislim neki drugi/novi "segment" jer u mom širem planu raste ta ideja da na sve strane oko grada pronađem kratke deonice puteva i počnem da ih merim odnosno kasnije (nadam se) i poboljšavam. već imam par ideja. to je...

1) dobro kao tzv. nadražaj pred jake treninge ili trke 
2) odlično kao dopuna besciljnom trčkaranju jer i samo jedan kilometar uveliko doda smisao bezličnom danu 
3) kilometar po kilometar, misao postane više od ideje i puno takvih treninga-napora mora dati neki pozitivan efekt 
4) uvek je lepo biti pokretač nečega, inspiracija, pa i meta, u smislu sportskog duha naravno

lažu kad kažu da se sporo penje a brzo pada jer sam nakon 3 dana sa minimum kilometara večeras još uvek bio 15-ti na Stravi iako sam bio ubeđen da ću u trenu ispariti iz prvih 20 ili čak 50. očigledno nisam dovoljno analizirao one ispod. iskreno, nisam ih ni primećivao. očigledno im je teže nego što sam mislio :-}

sad ide onaj "ako" deo:
AKO paranoja laže ne lažu prognoze (hvala kolegi the Didi) tako da ću se najverovatnije prijaviti za Crikvenicu. sačekaću još par dana da vidim kakvo je vreme najavljeno ovde kod nas za "onu tamo" subotu i ponedeljak jer je i to polovina putovanja.
AKO već razmišljam o trci onda nemam toliko šta ni da biram - veoma sam pozitivno bio iznenađen lakoćom kojom sam istrčao maraton samo 57 dana nakon preloma, tako da mislim da još 21 dan kasnije mogu samo biti još spremniji. taj Osećaj Lakoće je ono što bih lovio u Crikvenici )koje god ciljno vreme značio) a nikako neke brojeve i plasmane.

Nema komentara:

Objavi komentar