četvrtak, 16. studenoga 2017.

od 0 do 100 za pet sati

Ova tehnologija bi navodno trebala da nam pomaže u nečemu.
Da nema kompjutera i pametnih uređaja, evo kako bi izgledalo.
Odem na trčanje, upišem tri brojke u svesku.
Odem na biciklu, upišem još tri brojke.
Odem na drugo trčanje, upišem 4 brojke i par napomena.
Sve je na jednom mestu.

A pazi sad.
Uključiš kompjuter, pa otvoriš Polar pa Stravu pa počneš da tražiš trening od juče jer su pametne mašine "zapamtile sve".
Pa onda otvoriš Photos i počneš da skrolaš jer si navikao da slikaš patike na treningu (ako nosiš telefon) ili na polasku/povratku, da bi upisao u čemu si trčao.
Jer ko bi sve to pamtio, ovako je lakše.
Još par minuta klikanja i skrolanja.

Onda otvoriš fajl pa kopaš između brojeva Total time Moving time i Elapsed time da bi prokljuvio koliko si trčao koliko hodao a koliko stajao u mestu (bile su deonice).
Za svaki taj detalj je potrebno dodatnih par minuta.
Onda trk po ciklomaster jer se podaci uglavnom ne slažu.
Naime ako uključiš auto-pauzu GPS je napravi i dok si vozio, ako je ne uključiš on sabere i semafore i sva stajanja, na kratkoj vožnji ti smanji prosek za 20%.

Dok sve to završiš već si se mentalno zamorio i osećaš u slepoočnicama da ti je pritisak od silnog čekanja i nerviranja skočio za 200%, jbt pa samo je trebalo prepisati par podataka.
Kad sve završiš osećaš se kao da si već završio još čitav jedan trening, a dan praktično nije ni počeo.

Juče sam krenuo na trčanje pa bio premoren ili nezadovoljan ili sam previše očekivao, pa sam okrenuo kući "na pola posla".
Onda sam na stazi u školi uradio nekoliko 100-tki.
Onda sam krenuo biciklom da nahranim neke napuštene pse na jednom groblju 15km od grada, i uzeo sam "kišni bajk" sa velikim blatobranima da se ne pokvasim previše na rosulji.
Koja je prerasla u kišurinu.
Onda sam morao da sve to operem i dok si reko keks ostalo mi je nepunih 50-ak minuta do posla.


Izleteo sam opet u školu i nakon 10-ak minuta zagrevanja nastavio da trčim 200-tke.
Spoljna staza je nekih 280m recimo, no računao sam to kao 250m.
Jer milimetri nisu važni.
Pravac+krivina+pravac mi izađe nekih 200+ metara, i u onoj preostaloj krivini koja je ionako prekrivena klizavim lišćem, nakon 10-ak metara usporavanja i prelaska u hod, ostane mi još 50-ak metara hodanja.
Prilazim pravcu polako prelazim u trčanje sledeća 3-4 koraka i BAM sledeće ubrzanje.

Zaista mi nije bilo važno da li trčim 200 ili 220m, da li za 43 ili 45 sekundi, da li je to 3'30'' ili 4'/km, sve je to skrooooz nevažno.
Nisam nigde žurio, zapinjao, umirao, trčao sam onako lepo, školski, kao da me sa nadzornih kamera igrališta posmatra profesor fizičkog lično i kao da treba da mi oceni tehniku.
Katkad malo živahnija frekvencija koju u narednom krugu presečem jačim koracima sa malo više naglaska na rad ruku.
Ma bilo je to milina gledati, šteta što su tribine bile prazne.
Pod tribine mislim da ona dva reda od betona, poput nekog stepenika od pola metra.

Od kraja ranojutarnjeg trčkaranja do početka ovog izapodnevnog je prošlo nekih 5h, otud naslov.

Danas sam ipak poklekao pred surovom satnicom.
Da je leto sve bi bilo drukčije, dan bi trajao i nakon posla.
Ovako sam već 20 dana pokušavao i uspevao da utrpam dva trčanja ujutru i iza podneva, zbog popodnevnog posla.
Danas jok.
Morao sam sebi da dopustim da se normalno naspavam, i odjednom je dan otklizao.
Imaću vremena za samo jedan trening SEŠN.
No ovaj put bez žurbe, niti moram da ga završim prerano zbog onog drugog, niti moram da krenem umoran zbog onog prvog koji se praktično tek završio.

Da je leto ovo bi bio Praznik, jer bih imao nebrojeno kombinacija bicikla+trčanje, i mogao bih za promenu da otrčim negde kuda inače retko prolazim.
Na kišnih +6 teško da mogu bicikom mokar da se vratim iz neke daljine, kao što nemam gde višak opreme jer mi za trčanje ne treba ni pola jakni i šuškavaca, rukavica i kapa, koje mi trebaju na bicikli.
Morao bih to "remote" trčanje da izvedem sa rancem na leđima poput nekog šerpasa.
Ili možda ne baš.
Bumo vidli.

Nema komentara:

Objavi komentar