subota, 18. studenoga 2017.

divan dan

Jedne godine je naša lokalna trka od Pivare po kupserima prema Debelom Brdu pala na današnji datum. Uvek je tradicionalno 28. oktobra a zašto je tada bila 18. novembra ostalo je nejasno. Verovatno je nešto zaštekalo pa se zakasnilo sa organizacijom. Dobro u svemu tome, a loše po nas ostale, je bilo što je to Anin rođendan. Ako je verovati horoskopu, zvezde su bile na njenoj strani. Do okreta smo trčali u manjoj grupici koja se zatim dodatno razbila, i na pretposlednjem kupseru smo ostali samo Ana i ja, i Azra Eminović. Ona je tada bila neprikosnovena na 1500 i 3000m ali na valovitih 10.5km joj baš i nije bilo lako s nama koji na takvim profilima treniramo svakog dana. Moraš predugo trpeti i čekati poslednji kilometar, da bi se uzdao u svoj finiš. Doslovno na samom vrhu kupsera, nakon nekoliko stotina metara blagog uspona, na dugačkom zaravnjenju u nepreglednoj krivini, Ana je uključila neki turbo i počela polako da nam odmiče, pola po pola metra. Nadao sam se da ću za Azrom uhvatiti neki priključak i pokušati da (fudbalerskim rečnikom) izvučem iz sebe 110% na završnom spustu od 2km, no u tom času je Azra iznenada stala pored puta. Bio sam začuđen jer su bile bogate novčane nagrade za prvih 5, pa sam joj na brzaka nešto doviknuo, tipa ajde ajde dobra je lova za drugo mesto, ali mi je ona samo odbrusila BOLE ME K**AC!!! Baš tako "stručno" sa bolE. Dobro, pomislih, ako bole tebe, bole i mene za tebe, i nastavih da jurim za Anom. ODUSTALA JE, doviknuo sam Ani nakon stotinak metara ali me nije ni čula, ili je nije ni bilo briga, barem je tako izgledala. Otišla je svojim poslom, nezainteresovana za sve što se iza nje moglo događati. Na poslednjem pravcu pred ciljnu ravan me je sa divljenjem bodrio trener iz Krupnja i sećam se da sam mu rekao "trčiš tri-trideset po kilometru i ne možeš ni da priđeš prvoj ženi, sačuvaj bože!". To mi je ostao rekord staze, a kad se tih 10400m (sekao sam krivine) podeli i iz trke izvadi vreme na 10km, sećam se da je bilo 35'35''. Sa sve stotinak metara uspona i spusta, a to je bilo i pre presvlačenja novim asfaltom, po onom hrapavom neravnom putu. Tako da se ovaj datum može smatrati i kao rođendan mom ličnom rekordu na 10km, obzirom da se te trke retko organizuju pa nažalost nikada nisam ni imao priliku da istrčim brzog ravnog cenera. Šteta. Nije mi loša suknjica, ha?


Nema komentara:

Objavi komentar