254

Nakon drugog trčanja danas izleteo sam na neverovatno 254. mesto svetske rang liste. Sve trkače na ovoj planeti koji su pretrčali više od mene si mogao da naguraš u 3 autobusa na sprat. Kako je ovo dobro za ego, haha, samo je dovoljno imati viška slobodnog vremena i energije. Nakon jutarnjih 11 popodne sam dodao 14km, što možda i jeste bilo malo preko plana, ali sam primetio da jako mnogo ljudi pretrči 20 ili 21km na dan, a bogme puno je i onih koji nabiju 22, valjda svesni da je toliko potrebno da pomoliš nos iznad tog stada 21-kilometraša. I rekoh sebi, udri par dana po 23-24-25 i eto te iznad Proseka. Jako je teško poterati noge odviknute od trčanja, na sve preko sat. To se koči, umrtvljuje, sapliće, protivi se svakom novom koraku. Prvih 10 km prođu neprimetno, i onda ona zadnja 4 naizgled traju duplo duže. Fuj. A opet ne možeš puno puta trčati tih prvih 10km jer bez obzira na trajanje postoji period potreban za odmor. A ja ga nisam sačekao ni juče ni danas. Stisne me popodnevni posao i šta ću. Da su dani 6h duži imao bih ihaaaj vremena, no sad kako padne mrak subjektivni osećaj temperature padne ispod nule, fuj. Noć je za pod ćebe, nikako za trčanje.