U nedostatku prâvog treninga danas sam ubacio nešto što će mi jednom možda i koristiti. Plan je ovakav. Tj ne plan nego strategija. Treba oko grada pronaći nekoliko zanimljivih uspona, pravaca, deonica, i tu povremeno otrčati Kontrolni Juriš. Postoje neke tačke koje će uvek biti na istom mestu, tipa raskrsnice, mostovi. Danas sam odabrao jednu od takvih mogućnosti. Obilaznica je dugačka 2.5km, od čega je prvih 500m gotovo neupotrebljivo jer ide kroz neka stovarišta i otpade. Dalje od nadvožnjaka se uspon pojačava i u prvih 1250m je najoštriji, da bi u krajnjih 750m bio jedva primetan.
Ideja je bila da otrčim Hiljadarku (do kraja jednog branika) koju sam često trčao, a ako mi baš dobro krene, da produžim svih tih 1250m. Obzirom da su mi i noge i leđa i ramena utrnuli nakon kilometar, jedva sam dočekao da stanem. Patetičnih 4'24'', a mislim da mi je lični na tom kilometru 3'45''.
Poporcija je surovo realna, ako sam tada trčao maratone oko 4'10''/km sada je to oko 5'/km, ako ne i sporije zbog manjka Dužinâ. Od prvog koraka se nisam baš osećao odmoran ali mi se nije podvijao rep nego sam izgurao zamišljeno, iako sam imao rezervnu varijantu da u školskom dvorištu otrčim nekoliko ubrzanja.
Kako god, svestan sam da se sutra neću provesti kao u najboljim danima nego da idem na maraton kao na giljotinu. Barem ću imati još koji izgovor tipa "... a i juče sam nagazio hiljadarku uzbrdo". Posle toga planiram totalnu promenu taktike i skroz neke drukčije treninge do Crikvenice, jer ću nakon maratona već imati neku skroz bolesnu kilometražu dovoljnu za ceo Novembar, pa će mi biti potrebno sve i svašta, osim velikog obima.
Nema komentara:
Objavi komentar