popravak

Biće da sam ovih mesec dana od Novog Sada iskoristio za umaranje a ne ubrzavanje. Jedva da sam išao išta brže, a bio sam manje živahan. Doduše onda sam imao onaj rasplet "crkavanja" i bilo je na Pomoz Bože da ikako dođem do cilja, a danas sam uleteo sa popriličnom rezervom. Valjda se i to može računati kao neki napredak, ako već u brzini nema znatnijeg.

Evo kako to izgleda na papiru:
NS 4.4 km @ 4'01''/km
ADA 7.6 km @ 4'00''/km
Najviše na taj prag/limit snage utiče dužina napora a ona je iznosila u NS 17'40'', a danas 30'21''. Dakle ako ne mogu baš puno brže onda mogu (skoro) duplo duže. Fata je Fata...
Kraj je bio dosta brži od početka:

Dva puta sam stisnuo prolazak, na 3km kad sam rešio da ipak malo ubrzam, i nakon još 2.5km jer sam znao da mi je do cilja ostalo još 2.1-2.2km što je praktično već neka vrsta produženog finiša.

Jasno se vidi da sam prema kraju trčao jače, i prva stvar koja mi je pala na pamet u cilju je bila da mi fali ovakvih trka. Zavidim ljudima u većim gradovima koji imaju kojekakve Lige svakog vikenda. Ja očigledno nisam UMEO da otrčim ravnomernih pola sata tempa, a da redovno trčim trening-trke na 3km 5km 10km, onda bih uvek znao približan osećaj napora kojim mogu ravnomerno da rasporedim ovo što imam u nogama.

Obzirom na navedeno, logično je da sam radije odabrao oprezan nastup i na kraju ispucao deo viška energije, i svakako bih voleo da je trka trajala još kilometar. yyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyyy
(ovo sam pritiskao nalepnicu Y na tasteru X, jer su svi Dell laptopovi dolazili u srbiju sa USA tastaturom pa sam ja izmenio tj. dodao šta je trebalo)

Vetar mi je malo bacao dres a ja sam kao i uvek kad sam neutreniran (pa pokušavam više nego što mogu) pride digao ramena u nebesa kao da me ka cilju nosi neki lutkar na nevidljivim koncima. Na slici mi vrat izgleda 4x deblji od butine pa nisam baš siguran o čemu je Lolin telefon ovde razmišljao dok je slikao. Sve u svemu poprilično jadna slika jednog jadnog čoveka.