ponedjeljak, 4. listopada 2021.

dan odmora koji je bio sve drugo samo ne to

sad bi vi da gledate planine i doline ali ne može, ovo je moj blog i ima da gledate mene, a za planine idite u doline, odnosno za pogled na doline idite na planine, jel jasno, jasno


elem nakon jučerašnje trke, mislim ajd da kažem trke jer se trkao pošteno nisam, do pola sam truptao u razvučenoj ajd da kažem grupi i gledao šta će da se dogodi a od pola sam bio ajd da kažem kao na solo treningu, dakle odakle sam počeo, od trke, dakle nakon trke trebalo se dakle odmoriti i onda sam pomislio ako se treba dakle odmoriti moram nešto ajd da kažem odmarajuće da radim, dakle najbolje je da radim nešto ajd da kažem odmarajuće.
eto pojednostavio sam uvod do maksimuma, ajd da kažem.

i onda sam uzeo da brišem knjige ploče pehare i ostatak od 30 metara kvadratnih ove jazbine umjetničko sportske, to je potrajalo satima bez usisivača a tek nakon usisivača je potrajalo satima. morao sam dva puta da praznim onaj kontejner od hoovera koliko je tu bilo prašine i mačijih dlaka i ko zna čega još, očigledno nije ova soba videla usisivač godinama, ajd da kažem tjednima.

nakon užine (bio je day off sa posla) je trebalo iskoristiti ovo malo sunca jer prognoza kaže da od života imamo još danas i sutra i posle mućak naredne dve nedelje, ništa bablje leto ništa topli val samo molećivi pogled u toplanu i opipavanje radijatora i čekanje početka grejne sezone.


tako da ovde automatski nestaju sve dileme, sutra prosto mora biti još jedan dan za bike, em je sumanuto trčati na +26 em je glupo ne iskoristiti još jedan od "poslednjih lepih dana" kakvi redovno nailaze bar triput mesečno.
pa posle pomoz bože i srećo junačka, nekako ću se aklimatizovati i na hladno.
ove jutarnje od 5-6-7 stupnjeva ahahahaha i kuku kuku, biće veselo, ono biraš duks sa dovoljno predugačkim rukavima da navučeš preko promrzlih šaka i mažeš noge kremom za sunčanje da im bude toplo ili nedaj bože nosiš 3/4 pantale pu pu pu.

ovi što imaju stravu videli su kuda sam išao, do nadomak planinskog doma medvednik, pa napravio zaokret i vratio se drugim putem kući, uspeo sam tih 60-ak km da utaknem ispod tri sata iako sam krug napravio kontra od brzog jer sam se peo uglavnom po asfaltu sa par kilometara makadama na kraju, a spuštao se sve po makadamima i zemlji što baš i nije neka leteća kombinacija.
moram još malo uvežbati ove spustove ali za to je potrebno redovna praksa a ja te poluTehničke spustove napravim jednom u 15 dana a i to jako kratko u minutima da bi se moglo zvati "praksom" tako da nije ni čudo što sam onak malo stegnut kad god je gusto.

Nema komentara:

Objavi komentar