srijeda, 27. listopada 2021.

sažetak

ček da malo razmislim, da ne kažem "stanem na loptu".
dakle nakon polumaratona u Apatinu sam pet dana vozio MTB, s tim da sam ponedeljak-sreda-petak išao po brdašcima do onih pasa 25km od grada ne bih li ih nahranio i možda malo pripitomio, a utorak i četvrtak sam potrošio na manje vožnje istraživačkog tipa.

e onda sam u subotu udario dva trčanja 10 + 13km, u nedelju trčanje 10km plus mtb izlet po Srijemu, u ponedeljak opet dva trčanja od po 10km s tim da sam na jedno otišao biciklom pa sam tako popodne uknjižio i sat i po mtb-a, a u utorak sam "samo" ujutru otrčao 11km i popodne otišao mtb-om u istraživačku turu.

koja zaslužuje mikro blog.

elem pre nekog vremena, pola meseca do mesec, sam negde pred vrh jednog brda pitao ljude da li se može spustiti sa druge strane brda na glavni put, pa su mi rekli da može, AJDE SAMO ZA NAMA. 
kako su mislili da ja na mtb-u pratim auto uzbrdo po kamenjaru nije mi bilo najjasnije pa sam se samo zahvalio na podacima i rešio da to ispitam nekom drugom prilikom, uz mnogo manje žurbe.

i tako je došao taj dan, s tim da Baja ima kefalo pa je krenuo odozdo. jer ako krenem odozgo i kod svake njive naiđem na skretanje ajd pogodi kuda ići da se spustiš na pravo mesto, a ako krenem odozdo lakše mi je jer bih trebao da izlazim na sve širi i širi put, kakav je po vrhu brda izgledao.
nakon par kilometara sam došao do raskrsnice na kojoj su pekli rakiju, izneli kazan u travu preko puta a po putu i po onim kanalima koje izloču kiše se slivaju neke samlevene natrule šljive, hik!
gledam u onaj oblak pare pa računam da nisu morali ni kap popiti, već bi ih toliko višesatno isparenje naveliko omamilo.

no svejedno pokušavaju da mi objasne uz hiljadu skretanja sa teme i bulažnjenja o raznoraznim glupostima, ali daj šta daš, nisam mogao baš da biram sagovornike u toj vukoledini. 
i tako su mi rekli da kad dođem ispod neke kuće, da samo pratim tragove traktora i izbijam tamo gde sam hteo.
i da nikako ne odem dalje u brdo.
i došao ja do te kuće i pratio tragove traktora i kravljih papaka i ovčijih brabonjaka i tako iz jedne livade u drugu i došao do poslednje i svi putevi mi ostali nebu pod oblacima a ja završio u potoku i šiblju.
kasnije sam skontao da sam upravo trebao od kuće uzbrdo jer tu negde siđe TAJ PUT koji sam tražio, no to sam skontao tek kada sam se gore popeo, dupke i vertikalno kroz nekoliko livada preskačući žive ograde i šiblje i krčeći prolaz za biciklu koju sam morao da prenosim preko trnja.

da stvar bude gora nisam imao mobilni signal pa nisam video mapse, a možda mi ne bi puno pomoglo ni da sam imao uvid u zemljovid jer se putevi uz/kroz šumu ne vide.



Nema komentara:

Objavi komentar