nekad se umorim više nego što sam mislio da ću se umoriti a nekad pomislim da mi je neki dan bio težak pa sutradan skakućem kao zjeko.
eto jučerašnja vožnja je bila ekstra čila i zabavna iako sam bio ubeđen da ću morati da uzmem tipičan dan "ODMORA", no eto, nešto se dogodilo - poludeo sam sasvim - ...
(ima neka takva pesma od van gog valjda)
(ima neka takva pesma od van gog valjda)
postoje oni umori koji nas stignu kasnije, kao kad padneš pa te više boli kad se ohladi, nego odmah.
tako sam nakon neplaniranog živahnog odmora bio ubeđen da ću dan kasnije biti *ipak* umoran no eto ni to se nije dogodilo.
mislio sam da ću da odem ka brdima no nešto je prelomilo da ipak odem po nazovi ravnici, koja je ispala sve osim ravnice.
bio je dosta jak vetar i nisam imao pojma koliko je hladnije iznad 1000 nadmorske pa sam ostao ispod 500, tako je ispalo.
precizan plan nisam imao nego samo neku ideju, da malim sporednim puteljcima dođem do varošice 30-ak km severno, i da se drugim malim puteljcima (kao da postoje veliki puteljci?) vratim negde polukružno, i otprilike sam tačno tako i odvozao.
imao sam u povratku par varijanti da nešto izvijugam ali sam se odlučio za najbrži povratak tako da mi je zadnja četvrtina ipak prošla "velikim putem".
iovako sam napravio monstruoznih 1200m uspona jer praktično nigde nemaš ravno a ono što je strmo je bome postrmo, no ono što je važnije je da sam prošao tim putevima kojima sam proteklih par godina prošao jednom ili dvaput, i bilo mi je bitno da "utvrdim gradivo" jer se brzo zaboravi a ja volim da celu tu mrežu puteljaka imam u glavi i da mi ne treba zavirivanje u mapse da bih znao koje skretanje gde odlazi.
za sve su krive, odaću vam tajnu, bajadere!
naime kako dobijemo neku bombonjeru na poklon mi to ubacimo u špajz iliti ostavu, među šerpama teglama i ostalim stvarima postoji jedna polica samo za slatkiše i uvek je više puna nego prazna.
ne isključivo slatkiši naravno nego tu stoje i muesli i keksovi tvrdi i medenjaci i sendvič keksovi oni iz lidla od kilo i sve ostalo što se umače u kafu i kikiriki i pistaći i suvo voće i taj fazon.
i primetim ja da stoje tri pakovanja bajadera jedno na drugom i rekoh ček da proverim datume tj rokove trajanja, i da vidiš čuda na vrhu stoji pečat sredina 2022, pa ispod toga početak 2022, i ispod toga ta-daaammmm septembar 2020!
isuse gospode i zdravomarijo pa to je isteklo pre godinu dana.
isuse gospode i zdravomarijo pa to je isteklo pre godinu dana.
otvorim odmah, i da vidiš čuda nisu čak ni pobelele ono po površini kao kad negde nakratko budu na toplom pa se ugreju pa se posle ohlade, to je najgore kad dobiješ na poklon nešto što je išlo od auta do torbe od kuće do kuće pa završilo kod tebe sa onim injem po površini.
i onda sam skuvao one musli ljuspice (flocken nešto beše jel?) takođe iz lidla i dodao malo palente i u to vrelo ubacio ceo red od 4 komada bajadera i to se rastopilo i čim sam počeo da jedem pomislio sam uuuuu ovo će da bude dobra vožnja.
eto JOŠ JEDAN poslednji lep dan je lepo iskorišćen, bicikla je opet prašnjava a ono što me raduje je što deluje da se ove gume uopšte ne troše, proletos sam promenio prednju <-> zadnju no mala je to razlika i sada opet deluju slično potrošene odnosno nepotrošene, više ne znam ni koje godine sam kupio ovaj poslednji bajk ali te prve gume su još uvek "ko nove".
Nema komentara:
Objavi komentar