ne valja ali valja mada i ne valja baš

tu sad ima jedna začkoljica.

znate ono kad krene neko pred ispit (nisam bio od tih) da uči dan i noć i dan i noć, i ujutru ode bez spavanja na ispit i u trenutku sve zaboravi i sve mu se pomeša i odjednom više nema pojma ni o čemu niti ičega može da se seti.

e tako slično glasi i problem sa polumaratonom jer je uopšte sumanut koncept da razmišljaš *kako* da najviše moguće povećaš formu za sedam dana, jer za 7d možeš samo da se dobro odmoriš i razdrmaš (taper) ako si visoko utreniran, odnosno možeš da se poboljšaš za 1% ako si netreniran.

recimo da neko nije nikada trčao, i hoće za sedam dana da pretrči polumaraton, kakav bi mu program napravili?
pa on će od svakog trčanja dobiti upalu i pitanje je da li je bolje da ga istraumiraš i da trči pod upalom ili da mu kažeš "ako do sad nisi trčao, ne moraš ni sad, idi na taj polumaraton za sedam dana i pomoli se bogu".

ili tipa daš mu u ponedeljak minut trčanja minut šetanja pa tako pola sata, pa ga sutra pitaš šta ga i koliko boli, pa ako ga ne boli onda mu udvostručiš a ako ga boli onda mu kažeš da samo prošeta pola sata pa da ponovi u sredu ono od ponedeljka, pa da se opet čujemo :-) 

fakat luda situacija, ideja pripremiti nekog za trku se pretvara u ideju ne povrediti ga i samo ga polu, ma ni polu, samo ga frtalj, ma ni frtalj, samo ga 1/16 pripremiti eto tako nekako.

a gde sam ja, ja sam na pola između ovog netreniranog i onog super-utegnutog.

i sad je pitanje da li mogu u nedelju u Apatinu trčati pola % ili ceo jedan % brže nego da je trka bila sedam dana ranije, ili ne mogu.

i kako doći do tog 1%.

jedan posto na 100 minuta je čitav minut, to zvuči malo ali to je 5 sec/km, hej!!!
kad bi se tako lako pomerale granice i pragovi, život bi bio pesma.

povećati ve-o-dva-maksimalni, okej, to je lepo, ali taj trening neutreniranom ostavlja veliki umor i traži previše oporavka.

a neutreniran ima jako malu kilometražu pa će sa jednim treningom u sedam dana i puno odmora jako malo postići, plus će mu ostati manjak one izdržljivosti da ravnomerno trči 100 minuta, ako se i ne smanji dodatno.

neka zlatna sredina bi bio tempo-tempo-tempo, udri po tempu, to malo ojača noge, malo udari na kisik, malo ubrzanije dišeš, sve-u-jedan a nije neki veliki rizik za povredu.

fakat će na DUŽE PRUGE* bolje trčati onaj koji ima u nogama 500km mesečno u odnosu na onog koji ima 50km pa makar ovaj drugi radio samo najciljanije treninge.

(*) tako kažu, mada jedino sebe poznajem od celog sveta da je zaista *dugoprugaš* jer sam nekoliko puta trčao 21km železničkom prugom preko mostova i kroz tunele uz kanjon reke Gradac, držim i rekord staze od 1h58' pri čemu ukupna dužina tunela iznosi oko 5km a mnogi su u krivini pa ti treba jako osvetljenje kao na noćnom trailu, a trebaju ti i slonovske uši da čuješ ako nailazi vlak, a trebaju ti i noge skakavca da se baciš u stranu ako ga prekasno čuješ.

i tako sam ja rešio da skupim kilometara koliko se može, da vidim oćel pomoći, pa sam nakon jačeg tempa sutradan otišao na brdsko rastrčavanje (?), a sredu i četvrtak odredio za "udri gas na sav glas".
imao sam u dva vikenda dve treking lige 26km plus 21km (bez zagrevanja naravno) pa sam jedan vikend odmorio i sad sam natrpao 13 (pon) 15 (uto) 9+11 (sre) i 9+? danas, biće nešto slično kao juče nadam se.

nakon ovih jutarnjih 9km smo sređivali vinove loze, posekli svo preostalo crno grožđe, i napravili sok. ispalo je 5.5 litara što nakon razređivanja treba da bude dovoljno za 11 litara vrhunskog organskog napitka, što bi pak u prodaji bilo nekih 40€, eto toliko smo uštedeli tojest zaradili za nekih 5 sati u toku kojih smo detaljno orezali sve i očistili i to je bio jedan od većih poslova za jesen. a ima ih desetak, tih poludnevnih poslova jer je poveće dvorište sa puno biljaka voća drveća trave cveća itd. 

nije baš da mi se trči sad ali se nadam da ću za sat - sat i po smoći snage da se otisnem ka pučini neizvesnosti i čudnih ambicija.