petak, 8. listopada 2021.

zasluženo & nezasluženo

kad deset puta ponoviš ovaj naslov potpuno ti se izgubi smisao svakog dela od dve reči no ja sam iskusan sa takvim zaverama protiv mozga pa neću nasesti na trik, samo ću nastaviti da kukam kao kalimero što mi se nešto dogodilo zasluženo a nešto nije.
jutros sam se probudio nekako zapet i poluraspoložen za trčanje no trebalo je nešto sitno da se obavi pre ili posle pa mi je delovalo da ću samo malo sačekati sa trčanjem i minut ovamo minut onamo i više mi se naravno nije ni trčalo.
prosto je čudno kako neka ideja i s njom volja mogu tako brzo da ispare, kao da se radi o trenutku inspiracije a ne spremnosti organizma za (nazovi) trening, koji ako si odmoran možeš da obaviš u svakom mogućem satu tog dana, ujutru ili popodne, svejedno.

motivacija je čudo, kao što je čudo i balon od sapunice koji gledamo sa divljenjem dok leti i prkosi gravitaciji, i radujemo se kad ga pipnemo i uništimo, te tako od malih nogu treniramo agresiju i destruktivizam.
nekome to preraste u potrebu da uništava čokolade, neko postane serijski ubica, sve je to jedna ista stvar samo je snaga motivacije različita i drukčije frekvencije, čokoladu možeš da ubijaš svakog dana a serijskog ubicu zatvore na 40 godina i gotovo, što si ubio ubio si, kaputt, sad i ti pređi na čokolade ili na kikiriki ili na sklekove, možeš i na komarce.
ovaj pasus da prebacim u deseterac i mogu da ga prodam džoniju kešu da snimi hit da se obojica obogatimo, ili njegošu, svejedno.


malo me bacilo u depru i što su ukinuli last minute prijave za ljubljanu, baš me briga što su koštale 70 evra ali taj komfor nema cenu, da u petak odlučiš da ti se trči maraton, u subotu otputuješ i prijaviš se, i u nedelju staneš na start.
i još mi napišu hvala na razumevanju, nema šta da mi se zahvaljujete najradije bih vam rekao jedite govna ali sam eto fin pa neću, kakvo crno razumevanje.

i tako sam dan nakon dva trčanja praktično odmarao ako se za organizam dvosatni hajk po kiši može nazvati odmor, to ćemo videti tek sjutra.


opet s druge strane, možda sam nezasluženo bio razočaran jer sam se verovatno zasluženo odmorio, ispalo mi je 11.5 plus 10.5km i time sam takođe bio zadovoljan jer sam i ujutru i popodne trčao u istim patikama pa sam im upisao 22km, bila bi muka da sam morao dva para da pamtim da su "na pola" kilometra pa da to kasnije poravnavam.

a u excelu uvek mora da se poklopi broj pretrčanih kilometara otkako vodim evidenciju, sa brojem kilometara koje su prešle patike, trenutno je taj broj 62600 s tim da tu nema ničeg pre 2004. a nikada se nisam ni potrudio da približno obračunam sve one godine biciklizma kada smo zimi trčali zbog očuvanja kondicije jer u klubu nije bilo moguće voziti valjke više od sat vremena nekoliko puta nedeljno.
eto tako, blog o ničemu.
a stiže i reuma.



Nema komentara:

Objavi komentar