ptice pevaju ja lelujam
juče je bio stvarno divan dan divan dan
znao sam da TREBA DA BUDEM odmoran, što često bude i slabašna uteha ali hajd da kažem onda da nisam znao nego sam mogao da pretpostavim, e to već bolje zvuči, samopouzdanje na staklenim nogama hah
i sad ima tu ta caka
postoji nekoliko varijanti kada krenem na turbo turu koja podrazumeva 24km bicikle blago uzvodno plus par sati trčanja plus povratak biciklom u grad
1) savršena varijanta, lepršavo na bicikli, ugodno na planinskom trčanju uprkos +1000/-1000m visinske razlike, jako u povratku i pun gas na bicikli
2) polusavršena varijanta, takvih bude 90%, ili me vetar sahrani na bicikli pa na trčanje dođem bezvoljan i polu-umoran (zato sam razmišljao o motociklu), ili nenadani manjak snage na trčanju, ili nedostatak energije da se vratim biciklom pa se smrznem i krenem da guglam ima li na bukingu neka vikendica da prespavam usput
3) nikakva varijanta, odem biciklom, shvatim da sam premoren, pokušam da otplaninarim koji kilometar pa i od toga odustanem, u pokušaju spašavanja dana napravim neki polukrug biciklom tek da se ne vraćam istim putem nazad
i sve moguće podvarijante jer očigledno ima puno faktora, događalo se i da sve bude više-manje po planu s tim da trčanje skratim sa default 22km (to je neki osnovni krug koji prolazi pored planinarskog doma i prevoja prema Drini) na 12-15-17km, bilo kojom prečicom kroz šumu i podplaninska sela
a ima i ta podvarijanta kada baš sve štima pa i produžim tih 22km, i desila se evo treći put u životu
- jednom sam napravio skretanje dalje ka vrhu, izbio kod nekog izvora, tu mi je zemljak objasnio kuda mogu da zatvorim krug a da se ne vraćam nazad i tako sam otkrio tu prečicu kroz bukova stabla metar prečnika gde se osećaš kao patuljak u zemlji čuda
- drugi put sam krenuo kontra smerom iz potoka da bih "utvrdio gradivo" i popeo se istom prečicom, pa od izvora otišao preko samog vrha 1274m i spustio se poznatom stazom nazad na svoj krug
- juče sam pak sve napravio kao i onaj prvi put kada sam sreo planinara iz okoline Valjeva, s tim da sam ovaj put imao na Strava mapsima i mogućnost Heatmap pa sam spazio da vidikovac ka kojem upućuju planinarske oznake uopšte nije predaleko na drugoj strani planine nego odmah tu blizu, pa sam dodao i taj kilometar do tamo i nazad
početni osećaj u nogama je bio nit-nit (ni tamo ni 'vamo) pa sam krenuo lagano, balegarskom tehnikom. spori ritam se isplatio jer sam nakon prvog uspona počeo da ulazim u neko dugotrajno (bolje) raspoloženje, i postalo je očigledno da ću moći da završim krug, pa makar i sporo, ali bez dvoumljenja, skraćivanja, odustajanja, oplakivanja proćerdanog dana.
na puno mesta je pedalj duboko lišće pokrilo kolotrage pune vode i mulja koje su napravili kamioni natovareni balvanima a u svakoj serpentini je trebalo pregacati preko potočića pa sam na svakom kilometru imao po barem desetak sekundi stajanja i preskakanja vode, što se do kraja ipak isplatilo jer je puno ugodnije trčati bez patika punih vode i kamenčića.
kada sam napokon strčao iz prašume na veliki put, ostalo mi je još 11km do starta/cilja od čega pola po širokom makadamu a pola po asfaltu, pa sam taj deo iskoristio za "trening" tj prešao sam u tempo-trčanje jer mi je opet pretio sumrak u koaliciji sa vetrom i hladnoćom.
nekim čudom sam osetio triput više snage od očekivanog, možda zbog gela koji sam popio a možda i zbog placebo efekta, pa sam sa 6'36'' spustio prosek na tačno 6 min/km što je ipak bilo mimo svih očekivanja, više zbog onoliko zastajanja (nisam uvek pipkao pause/resume) nego zbog laganog starta.
još jedan epski izlet checked ✅
Nema komentara:
Objavi komentar