da ne poveruješ

eto dogodilo se i da prođe jedan dan bez bloga, a mrzi me da naknadno pišem jer i nemam mnogo o čemu. nakon sečenja pola drveća u manjem dvorištu u utorak sam nekako neplanirano odlučio da se malo odmorim iako su mi noge govorile da mi odmor uopšte nije potreban.

ali hajde, rekoh, bolje da me Sutra ne pita gde mi je bilo Juče.

i tako sam nešto zvrnd levo zvrnd gore dole desno napravio par zavijutaka po okolnim brdima i na neku foru ubo sve moguće najstrmije puteljke.

kao da sam sebe hteo da kaznim i da dan odmora zapamtim kao nešto najgore u životu, u nadi da mi takva glupost više neće pasti na pamet. 

zato sam juče (sreda) čvrsto rešen da OPET iskoristim "poslednji ili pretposlednji lep dan" poštujući prognozu zapucao nekim alternativnim putem do ona dva kučenceta na 25km od grada, rekoh da spojim lepo i korisno.

upakovao sam konzervicu pseće hrane na mesto drugog bidona i otisnuo se sa mapsima u džepu i nekom maglovitom idejom da prođem "onuda" jer sam u više navrata gledao kuda vode neke prečice no to su mi sve bila "španska sela" jer nekako slabo u glavi povezujem sela dole u ravnici i sela gore na vencu brdašaca i nisu mi baš svi ti puteljci onako očigledni i utisnuti u mRNK. udarih i na jedan most u izgradnji:

tako je evo svanuo i četvrtak koji je definitivno Poslednji Lep Dan jer je dalje u najavi oblačno i mokro, pa ću svesno žrtvovati još malo trčanja da bih se otisnuo na još jednu mtb vožnju, ovaj put su mi odrešene ruke (noge) jer one psiće mogu da hranim i svaki drugi dan, i dok ovo pišem shvatam da mi taj plan ne valja jer ako će nastupiti loše vreme valjda je jedino logično upravo da danas odem do njih još jednom, nekim trećim alternativnim pravcem, baš zato što zbog lošeg vremena možda narednih dana neću moći da odem? hmm.