imam jednog druga koji mi se javi samo kad ga uhvati šljivovica i dogodi mu se neka tragedija, onda krenu da stižu poruke iza ponoći koje ja naravno primetim tek ujutru kada je on zaspao.
naime nije dovoljno da se samo napije jer se napije svakog dana, ali kad mu neko umre on dođe da mi se žali, evo malopre sam mu odgovorio da mi je baš drago svaki put kad se javi i da bi taj narod trebao malo češće da umire.
kad smo kod umiranja, nakon ovog prelepog trekinga u nedelju i dve jednako prelepe ili još prelepije vožnje, sledi period trčkaranja i one od dve groznije aklimatizacije.
naime svakog proleća kad drmne toplo vreme ja se kao kuče iznova obradujem suncu i ponovim istu rečenicu "kao da sam do juče rasipao silnu energiju na grejanje a sad odjednom kao da od sunca tu istu energiju upijam nazad" i po pravilu dobijem 1km/h na trčanju i 3 km/h na bicikli.
e sad mućak, retrogradna klima vadi nož i kreće direktno na mene pa se valja pomiriti sa činjenicom da se trči u sloju opreme više, i da će sve da bude malo sporije fuj pih bljak.
što se tiče tih brzina, treba imati u vidu (da se držimo Balkana) da recimo na LJubljanskom maratonu za podijum treba istrčati 2h41-2h42 u kategoriji M45, 2h52-2h57 u kategoriji M50, 3h05-3h08 u kategoriji M55 i 3h11 - 3h18 u kategoriji M60!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
u Ljubljani sa skroz dobrim rezultatom 11. u kategoriji, a sa govno rezultatom nakon istegnuća i bronhitisa i dvomesečne pauze od života - osmi!
plus mi se ubacio neki imenjak iz Beograda u statistike koji je trku građana završio bukvalno zadnji, o živote ptico rugalico.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
od svega ovoga jedino imam 2h56 u Podgorici kada sam ušao u M50, nakon toga sam sve manje trenirao a sve više se lomio i bio u gipsu tako da nisam održao štonobisereklo NIVO nego sam se rezultatski srozao, što naravno nije ni važno jer dođu godine u kojima je pomalo smešno takmičiti se, sve manje vidim sebe u svemu tome.
pišem ovo jer mi od svih mogućih maratona jedino Ljubljana deluje privlačna, bili smo tamo dvaput i skroz je drukčiji osećaj od ovih ostalih balkanskih utrka i nekako je ostao jedini maraton vredan cimanja, što bi rekla ova fejzbuk omladina.
kad smo ono drugi put išli čak je moglo da se prijavi na licu mesta dan pred trku, jeste da je malo skuplje ali ta mogućnost mi uvek više uštedi nego što me košta jer ne moram previše da planiram mesecima unapred niti može šta da se preokrene, ako ti se trči nađeš smeštaj odeš otrčiš ćaozdravo.
kad smo ono drugi put išli čak je moglo da se prijavi na licu mesta dan pred trku, jeste da je malo skuplje ali ta mogućnost mi uvek više uštedi nego što me košta jer ne moram previše da planiram mesecima unapred niti može šta da se preokrene, ako ti se trči nađeš smeštaj odeš otrčiš ćaozdravo.
sudeći po prognozi niko se neće baš usrećiti na novosadskom maratonu, nemrem baš da zamislim kako trčim 4 sata na kiši i severno-vetrovitih +8° kao pre 4 godine kada sam bio srebrni drugi na Reciklažnom i isfiniširao zadnji krug kao mahnit.
neki okvirni plan je bio da u nedelju trčim besplatnu trku građana na 5.28 km u Svilajncu, u okviru polumaratona, s tim da bih nakon prolaska kroz cilj verovatno produžio u drugi krug (od 4) i nastavio do punih 10km, tj dotrčao bih do nekih 550m ispred ciljne kapije i tu stao taman da ne zbunjujem sudije a i ne bi imalo smisla da trčim ceo Half sa brojem za trku građana.
no osim što ovo najavljeno (ne)vreme nije baš prijatno za trčanje, ne sviđa mi se ni putovanje autom od dva puta 3.5h po takvom vremenu, pa bumo vidli kako će se razvijati sitjuejšn.
Nema komentara:
Objavi komentar