kontam, ko me bije po ušima da moram ujutru da vozim po kiši samo zato jer osećam da tokom dana treba nešto malo aktivnosti da se ubaci, ajd ako je i stala kiša ipak je sve mokro pa bi mi otišlo dosta vremena na montiranje blatobrana, vožnju i tuširanje, bolje je spakovati se i sačekati da otopli pa tamo negde usput nešto izmisliti
i da vidiš čuda, sreća prati hrabre a ponekad i nas neodlučne, kao i po prognozi se razvedrilo i otoplilo i ostalo je jedino da na mapsima odredim savršenu tačku za polazak na vožnju.
lupio sam neko selo na 40-ak km od Apatina i kao naručen se namestio parking pored puta da mogu na miru da namontiram biciklu a da me niko ne pregazi jer između dva sela obično bude dubok kanal pored puta i blatnjavi ulasci u njive bez ikakvog razumnog stajališta.
Lola je otišla dalje autom po startne pakete i da odnese medalje i pehare koje smo preuzeli ovde, veče ranije, a ja uz povremeno proveravanje mapsa (mapasa?) prošao na metar od granice ka Osijeku i zavrnuo dalje ka Apatinu nekim alternativnim pravcem.
tu sam imao jedno sečenje vena uzduž jer mi se ukazala predivna mogućnost koja je nažalost morala da ostane samo mogućnost, A EVO I ZAŠTO.
naime ugledao sam putokaz za biciklističku stazu ka Apatinu koja je vodila nasipom uz Dunav, i čak je na putokazu stajalo i pojašnjenje kako u tih 33km ima samo 7km neasfaltiranog nasipa no predeli su divni i zaslužuju malo više truda.
već sam trčao nasipima uz Savu i Dunav, što na trening/izletima što na treking ligama i znam da i kada nema asfalta to je sasvim fin lep nasut suv zamljano kamenčićasto travnati puteljak, ništa strašno.
no to nije bio problem, nego što sam asfaltom kuda sam i planirao imao samo 25-26km i to doslovno "na knap" da stignem do apartmana 20-ak minuta nakon zalaska sunca, čitaj po prvom mraku.
7-8 kilometara duži put bi trajao taman tih istih 7km po najavljenom ne-asfaltu što može da znači da bi mi trebalo možda i pola sata više ako samo par puta nakratko zastanem zbog provere karte tamo pred kraj jer ne znam s koje strane bih ušao u grad.
tako da sam sa čežnjom i žaljenjem morao da se zadovoljim slikanjem putokaza i nastavkom vožnje po asfaltu, srećom nije bilo skoro uopšte saobraćaja.
no svakako tih 43-44km su mi bili nešto skroz novo i zanimljivo i već mi se putovanje isplatilo, nisam ni morao sutradan da trčim trku :-)
plus sam i tu skratio desetak minuta navigacije po gradu nego smo se ad-hoc dogovorili da se nađemo na parkingu Lidla koji je praktično na glavnom putu/ulici kuda se ulazi u grad.
čak sam uzeo i jedno kraft pivo sa imenom "slepi putnik", doduše samo 0.33.
Nema komentara:
Objavi komentar