nedjelja, 17. listopada 2021.

nešto malo o suboti

lupetao sam svašta ujutru pa se predomslio.
kontam, ko me bije po ušima da moram ujutru da vozim po kiši samo zato jer osećam da tokom dana treba nešto malo aktivnosti da se ubaci, ajd ako je i stala kiša ipak je sve mokro pa bi mi otišlo dosta vremena na montiranje blatobrana, vožnju i tuširanje, bolje je spakovati se i sačekati da otopli pa tamo negde usput nešto izmisliti

i da vidiš čuda, sreća prati hrabre a ponekad i nas neodlučne, kao i po prognozi se razvedrilo i otoplilo i ostalo je jedino da na mapsima odredim savršenu tačku za polazak na vožnju.
lupio sam neko selo na 40-ak km od Apatina i kao naručen se namestio parking pored puta da mogu na miru da namontiram biciklu a da me niko ne pregazi jer između dva sela obično bude dubok kanal pored puta i blatnjavi ulasci u njive bez ikakvog razumnog stajališta.

Lola je otišla dalje autom po startne pakete i da odnese medalje i pehare koje smo preuzeli ovde, veče ranije, a ja uz povremeno proveravanje mapsa (mapasa?) prošao na metar od granice ka Osijeku i zavrnuo dalje ka Apatinu nekim alternativnim pravcem.

tu sam imao jedno sečenje vena uzduž jer mi se ukazala predivna mogućnost koja je nažalost morala da ostane samo mogućnost, A EVO I ZAŠTO.
naime ugledao sam putokaz za biciklističku stazu ka Apatinu koja je vodila nasipom uz Dunav, i čak je na putokazu stajalo i pojašnjenje kako u tih 33km ima samo 7km neasfaltiranog nasipa no predeli su divni i zaslužuju malo više truda.

već sam trčao nasipima uz Savu i Dunav, što na trening/izletima što na treking ligama i znam da i kada nema asfalta to je sasvim fin lep nasut suv zamljano kamenčićasto travnati puteljak, ništa strašno.
no to nije bio problem, nego što sam asfaltom kuda sam i planirao imao samo 25-26km i to doslovno "na knap" da stignem do apartmana 20-ak minuta nakon zalaska sunca, čitaj po prvom mraku.

7-8 kilometara duži put bi trajao taman tih istih 7km po najavljenom ne-asfaltu što može da znači da bi mi trebalo možda i pola sata više ako samo par puta nakratko zastanem zbog provere karte tamo pred kraj jer ne znam s koje strane bih ušao u grad.
tako da sam sa čežnjom i žaljenjem morao da se zadovoljim slikanjem putokaza i nastavkom vožnje po asfaltu, srećom nije bilo skoro uopšte saobraćaja.

no svakako tih 43-44km su mi bili nešto skroz novo i zanimljivo i već mi se putovanje isplatilo, nisam ni morao sutradan da trčim trku :-)
plus sam i tu skratio desetak minuta navigacije po gradu nego smo se ad-hoc dogovorili da se nađemo na parkingu Lidla koji je praktično na glavnom putu/ulici kuda se ulazi u grad.
čak sam uzeo i jedno kraft pivo sa imenom "slepi putnik", doduše samo 0.33.



Nema komentara:

Objavi komentar