nešto malo i o nedelji

kad reših da pričam o nedelji setih se da u seoskom žargonu postoji taj izraz "o nedelji" kada hoće da kažu da je nešto bilo u nedelju, pa kažu bio je čiča kod nas kotkuće o nedelji, sekao drva i pomagao oko odžaka.

ja sam o nedelji malo trčao trku pa ću ukratko da saberem sve dubioze na jednom mestu, ako je to uopšte moguće.

elem plan je bio da se ode biciklama na start iz dva razloga, u banji je uvek gužva za parking pa bi trebalo otići dosta ranije, bicikle mu dođu i kao neko zagrevanje, a na taj način možeš da ostaneš u apartmanu skroz do 10 jer je start tek u 11, dakle duže jutro i više odmora.

MEĐUTIM!

dođemo u Apatin i setimo se da nismo poneli sajle za zaključavanje. pffff, rekoh ima ponekad u Lidlu nešto od bici opreme, rukavice kacige gume, možda ubodemo i neku sajlu. imali smo od osiguravajućih predmetića samo ona dva mini katančića sa šifrom. kad gle čuda, na polici koja sa sportom nema nikakve veze, imaš da biraš kraći metalni ili dugačak plastični lanac za dva evra. kasnije se ispostavilo da je i taj kraći metalni dobra tri metra ako ne i više.

i kupimo mi između tone ostalih trica i taj lanac, odnesemo ga na start i umotamo prednji za zadnji i zadnji za prednji točak, plus provučemo kroz oba rama, plus pre stavljanja katanca provučemo lanac kroz dve dukserice u kojima smo se dovezli i to sve ostane zaključano, mirno spavaj Nano.

tu sam skontao da jesam došao biciklom i da mogu da trčim ali da sam ipak preukočen pa pokušam malo da dotrčavam minute do starta pa sam čak uradio i četiri ubrzanja. no realno mogao sam doći i desetak minuta ranije, al nema veze, nije trka od A značaja, štaviše nije ni C jer bih bar malo trenirao.

da skratim, cela trka mi je protekla u pitanju da li idem prejako, jer nemam pojma kako se to trči sat i po tempa. nisam hteo da pratim zečeve jer nisam ni imao koje, oni 1h45 su ostali iza a onaj 1h30 me je prošao nakon kilometra a meni je dojam bio da i tako kako idem neću moći do kraja a kamoli brže. ponela ga pjesma.

obzirom da smo startovali ispod neke džinovske nadstrešnice nisam imao signal pa sam pokrenuo snimanje tek posle 50m kada mi se pojavilo zeleno svetlo na garminu, otud mi je i polumaraton malo kraći na Stravi plus sam na par mesta pokušao da budem maksimalno bezobrazan gde god sam ugledao sočan trotoar, da ne kažem prečicu.

dalje sam se odmah nakon toga ustalio na nekih 4'35''/km uz isti osećaj pa ne znam da mi možda na startu nije nešto pogrešno snimio, ako tolicna razlika uopšte može da se primeti. do kraja sam više manje držao istih 4'35'' - 4'36'' osim dva kilometra u kojima je bila okrepa na kojoj smo dolazili i mi odavde i oni odande (staza je bila sim tam sa susretanjima) pa sam zbog gužve malo zastao, jednu sam okrepu i preskočio zbog toga.

poslednji kilometar koji odskače po sporoći (4'39'') je bio kada sam pojačao pred kraj i osetio grč/bodac ispod rebara pa sam morao da usporim dok to prođe. tako da sam pola kilometra bio u višoj brzini a onda u drugoj polovini sve to izgubio. kad sam se oporavio opet sam ubrzao i zadnja dva km pretrčao vidno brže, isprolazio sam dosta ljudi kojima je već trke bilo preko glave i ufiniširao kao da sam se tek zagrejao. 

agende radi, zadnja 2km su mi bila 4'26'' i 4'16''.

kad se sve završilo setio sam se (?) da sam treking u Zasavici iste dužine (20.6km) trčao po 4'50''/km pa sam se zapitao - a zašto sam ja mislio da polumaraton po asfaltu neću moći da trčim brže, nego sam očekivao 5'/km? evo da me ubiješ nemam pojma. valjda jer mi je prvi polumaraton pa mi nije palo na pamet. eto vidi se koliko je ova godina drukčija, sve je izvan štima i rutine. skroz je drukčije kad tokom godine svakog drugog vikenda trčiš half.

na kraju sam ipak bio zadovoljan, dobio sam gumu za mtb kao treći u kategoriji a dobila je i Lola na trci na 10km pa se tako vraćamo kući sa kompletom, hehe, preodlično! gume su nam stavljali oko vrata kao one lente za miss, s tim da je njoj nekim žrebom organizatora pripala automatski a ja sam na postolju rekao "oću gumu" pa mi je prijatelj direktor trke rekao "hoćeš gumu, a ja hteo da ti dam kolačić?!", ahahaha ma kakav kolačić daj onu sa kramponima! :-) 

i to vam je bilo to. 

dakle saznao sam koja mi je polazna tačka za neki sledeći polumaraton, no izgleda da ih ove godine više neće biti pa ne znam šta da radim sa tom informacijom...