ponedjeljak, 10. siječnja 2022.

spolja gladac

znate ono kad ispod šminke i pudera stoji talog od bubuljica, e takav vam je i ovaj trenutni sneg. temperatura je oko nule, napadalo je 3-5cm već ovisno o tome da li je sve prošlo do tla ili je nešto ostalo po drveću, a ispod snega, jadac. tamo gde je beton i asfalt, kako gde, od čvrste do mljackave vodice, a po trailovima pak zavisno da li je ispod makadam, tamo je oke, a gde je zemlja tu je opet mljaccc blato. pa još ako je nagib 15% onda pomalo i šlajfuješ. ako imaš sreće da staza nema i bočni pad, a ako je recimo sva nagnuta ka desno, osim što je uzbrdo, onda to šlajfovanje poprima neke neprijateljske vektore koji ti odvlače noge svuda osim tamo gde bi ti to želeo. al dobro, tu su kramponi, pa se umesto 20cm otklizaš samo 15.

juče sam nekih 6.5km upisao kao 7km jer sam prekjuče imao nesnimljenih 600 metara koje sam čuvao kao džokera, ali sam jutros to vratio na 6km da bih ovih snežnih 10.5km upisao kao 11km. nekako mi lepše izgleda 11+6 nego 10+7, kaiznam. valjda onih 11 deluje kao nešto izvan rekreativnog dometa, kuiš, rekreativci odu 10 i to im je high, 11 je već viša klasa. a recimo i 9+8 mi deluje bolje nego 10+7, jer 9+8 odaje neku konzistenciju, ono 7 mi dođe isto kao 6, nema u tom 7 ama baš ništa čime bi se ponosilo. jedva je i od 5 veće. ma i od 4. tu se lomi, do 3 je malo, i od 4 do 7 je srednje, tek od 8 kreću brojke vredne beleženja.

a na ovih jutarnjih (između dva jutarnja light lopatanja) 10.5km sam se odlučio jer sam juče za vreme hajk porcije izleta video kolegu koji je trčao makadamom, dok sam ja bio nasred livade. nešto protrča, rekoh srna, ma tamno je za srnu, i malo kasnije skužim da je kolega. nije prošlo 10 sekundi, prešao je u brzi hod. tzv planinski hod, ono kao na trkama kada skontaš da oko tebe svi džabe trče uzbrdo ako možeš to da pratiš dugim hodajućim koracima, tako je puno ekonomičnije. to je ujedno najkorisnija stvar utrka, da prateći ritam konkurencije, pronađeš najefikasniju tehniku kojom držati taj tempo.

i tako je kolega otpešačio dalje uzbrdo, a ja sam se setio kako u njegovim godinama NIGDE i NIKADA nisam šetao na treningu, trčao sam i uz 25% nagibe i stepenice upravo zato jer sam bio NA TRENINGU. trening služi da se utreniraš. da postaneš trkač, a ne šetač. e sad ako na trci pratiš neke jače pa malo napukneš, dozvoljeno je i prohodati koji metar, u svrsi preživljavanja. ali na treningu imaš više izbora, niko ti neće zamaći za krivinu, neće ti grupa nestati sa horizonta, biraj najoptimalniji tempo na određenom segmentu (TM* strava).

tako sam malopre izmerio od tačke gde se on uključio na taj segment, pa do vrha, i uporedio sa svojim prolaskom kroz puno više snega i podaci kažu da je on išao od 27'00'' do 34'00'' svog treninga, a ja od 30'30'' do 38'10'' što znači da je njemu trebalo 7' a meni 7'40''. uz dve napomene, 1) mislim da bih dosta uštedeo da nisam pošto-poto trčao jer je na mestima zaista bilo previše klizavo ispod novog sloja snega, i 2) ja sam do mesta gde smo došli do ukrštanja putanja došao nakon najstrmijeg i najklizavijeg dela segmenta, a on je dotrčao popreko po ravnoj livadi tako da se negde nakon prve trećine segmenta uključio maltene odmoran. 

naravno da je sve bila čista radoznalost i da se ovoliko varijabli ne može ni nagurati u jednu jedinu jednačinu, između ostalog ja sam ponešto trčao svakog dana a kolega trči nešto ređe i svako trčanje mu je trening "na štopericu", ja sam tu napadačku taktiku gotovo zaboravio :-)

no vidiš, povremeno možda nije loše malo potegnit, iako sam danas u$rao garminov algoritam jer će mi proračunati sunovrat vo2max obzirom da sam završio sa prosekom 6'35''/km jer niz sneg nisam leteo puno brže nego uz sneg :-)  

Nema komentara:

Objavi komentar