pod jedan, možda nema ni potrebe negde letjeti i odletjeti ovako rovit, to što mogu da pocupkujem po ledu 6'30''/km i to ne kilometar nego dva i tri, pa čak i četiri kada sabereš onaj ujutru i ona tri uveče, ne znači da mi i prija.
a pod dva, nekako mi se ni ranije nije previše trčalo a nisam odgonetnuo zašto, pa što bi mi se trčalo po ledu i zaleđenog mozga ako mi ni lepo vreme nije bilo preprivlačno.
i tak.
danas sam imao velike ideje za ujutru pa se to izjalovilo zbog nekog posla u gradu, barem sam uspeo to da pretvorim u mikro-izlet pa sam pokazao Loli najstrmiju ulicu u gradu koju sam pronašao pre par tjedana.
popodne sam imao još veće ideje jer je jutro propalo no nakon 1.7km pešačenja ka brdima mi je noga postrance izletela na ledu i kako sam u desetinki samo spustio šaku na led shvatio sam da mi je naprslo ono staklo ekrana mobitela koji sam držao u ruci, i to mi je nekako okrenulo raspoloženje na down under pa sam i ostatak kruga prehajkovao, uz par nekih malih zvrčki u jednoj neistraženoj šumi.
i na kraju sam nekako stegao suvu drenovinu i iscedio 21 gram volje da strčim zadnji km u grad tako da mogu da kažem streak is going on i nakon preboljenog vikenda imam 4km u ponedeljak i 1km trčanja u utorak jeeeeeee.
ne planiram trčanje ni sutra ujutru jer znam da me čeka dosta posla na poslu (?) pa možda samo prošetam cuceke.
Nema komentara:
Objavi komentar