jutros sam otrčao 11.5km i tako sebi zapečatio popodne jer ću morati da otrčim "na i po" kilometara i onda sam popodne otrčao čitava 2.5km i stigao do solidnih 14.
koliko ti je jadan sportski život, vidiš po tome što za 14 kažeš da je solidno.
već par godina sam u tom nekom čamcu koji je tik uz obalu i stalno ga talasi vraćaju na pesak, a veslo mi je previše kratko (prekratko) da bih se odgurnuo dovoljno daleko.
sve nešto kao sutra bih mogao ovo ili ono pa na kraju defaultni ćorak.
nakon prehlade su mi ostali nešto viši pulsevi što je ustvari isto kao i nakon nekog dužeg odmora, prosto da bi organizam dobro radio treba da je uvek u radnom režimu.
podmazivanje i to.
baš na tu temu, reče sinoć tašta - e neću više ni oko čega da se nerviram.
- ma nerviraj se slobodno, dobro je za cirkulaciju - priložih mudar savet.
tako bih i ja stalno nešto da iznerviram noge ali trč po trč prozvaće me potrčko, uvek pomalo potrčim ali nikako da se natrčim, a tek da se pretrčim, teža stvar.
otišao bih kod Hausa po savet ali mi se i on smučio.
od serija smo preko kablovske gledali oba csi-ja i hausa, i vremenom mi je sve postalo pomalo bljak upravo iz razloga koji su kreatori zamislili kao dobitni faktor da te u seriju uvuče.
naime mic po mic se sve pretvara u nekakve sapunice, i prestaje ta neobaveznost da je svaka epizoda slučaj za sebe, nego uporedo moram da pratim razvoj nečije romanse ili otmice ili bolesti ili čega već, i trebao bih da dršćem od dana do dana dok se raspletu ne nazre kraj.
ako mi je i zanimljivo to dramsko odgonetanje slučajeva, muka mi je od ljubavi na pogrešnom mestu a ima i dosta propusta koji zdravom razumu svrdlaju logiku.
- pogledaj malo bolje, eno nečije dlake tamo dole ispod tepiha - tako im mi delimo savete dok hodaju sa baterijskim lampama kroz nečiju sobu ili auto.
sutra se u valjevu održava tradicionalna svetosavska trka, seniori 5 krugova rekreativci 1 krug.
par puta sam trčao 5km i bilo mi je jedino važno da u zadnji krug utrčim pre nego što usprintaju ovi profi kunolovci, i tu ako im pobegnem ceo peti krug proslavljam u sebi.
par puta sam trčao i veteransko-rekreativnih 1km odnosno 960m koliko je taj pravougaonik po unutrašnjoj ivici ili možda 970m jer ne možeš da skreneš uz ivičnjak pod pravim uglom nego napraviš ipak malo veći krug.
jednom sam pobedio sa 2'44'' i to mi je verovatno najbrža hiljadarka po ravnom svih vremena, čak ako se i doda tih 30m, doduše imao sam minimalnu zavetrinu policijskog auta koji je išao 30m ispred.
veća drama je bila u finišu kada sam bio treći jer sam u zadnju ulicu skrenuo četvrti dobrih 30m iza komšije stadionskog veterana, i u zadnjih 150m sam mu monstruoznim finišem skinuo nogu sa podijuma.
ako ne bude posla tj ako mi bude slobodan dan, kontam da ću otići na neki trening pre toga, stići da užinam i da se presvučem i da odem da slikam trku seniora oko 13h, dok veterani i rekreativci trče svoj krug tek oko 15h nakon srednjih škola vojske i policije.
nemam pojma ni da li bih uopšte mogao da istrčim krug brže od 4 minuta a neću ni pokušavati, poslednje mesto gde bih se javno sramotio je valjda u sopstvenom gradu.
možda dođe neko iz kluba (ak apatin) pa ćemo navijati, što reče balašević ja ću birati a ti ćeš svirati...
Nema komentara:
Objavi komentar