jutros sam potrčo jedan kilometar i tako mi se poluaktivni odmor tojest bolovanje poluzavršilo nakon tri dana. ja sam uporno tvrdio da sam prehlađen, pola poznanika je vikalo KORONA a druga polovina je vikala TO TI JE MALO običan GRIP MALO KORONA, testirao se nisam jer mi je bilo glupo da paranoišem zbog prehlade, jedino je ostala misterija kako sam usred masovnog zaražavanja omicronom jedino ja uspeo da prođem sa trodnevnim epsilonom. #alfabeta
da napravim sažetak ovde na poslu sa ovog malog laptopičića tabletičića koji mi trenira ping pong meč između muške i ženske polovine mozga (??? nemam valjda obe??? fuj) jer nemam miša a oduvek mi je bio glupav ovaj touchpad...
pa tipkam kao na laptopu a kad mi zatreba miš onda pipkam po ekranu, podosta bipolarno zamišljeno sa ciljem da nam poveća stres i umanji pokretljivost spermatozoida i istrebi nas kao rasu #štanamrade
dakle 10.10. sam trčao hronometar uz onih par km kroz sneg-i-pod-njim-blato i nekih 200m uspona, tada sam osetio onaj lepi krvav miris iz bronhija kao na prvoj trci u martu (biciklističkoj) kada posle svi kašljemo i odrobijamo 5 dana temperature i aspirina. no ništa, stojički podneto, nosio sam hrm traku da ne bude zabune i zaista sam doterao puls do 168 što mi se nije desilo ni na trkama zadnjih nekoliko godina #nijesedesilo
štaviše popodne sam dodao još 5-6km i to je bilo to. 11.10. je naravno trebalo odmoriti se malo ali ne previše pa sam na pomoćnom stadionu utabao dijagonale i probio se 40 puta kroz 100m snega do članaka koji se nije dao ugaziti nego se samo komešao pod nogama. i tu sam popodne dodao 7km trčanja, dakle onaj prvi prolećni bronhitis me je zaobišao jer taj ne čeka, stigne te već do večere i tu #nemapardona
12.10. sam trčao po ledu 10km i skroz se razbio glede pripoja svega na sve, od silnog proklizavanja nije ostala nijedna ne-bolna tačka ispod ušiju, no i to me je zabavilo i još uvek nije bilo razloga za brigu bilo koje vrste. popodne opet 5-6km sa ustrčavanjem na vrh gradskog parka ali sam zato nizbrdo morao peške jer su ulice bile poput bob staze na trebeviću, mogao si uz ivicu da se držiš za tarabe i da se rožeš dupetom po ledu ali da trčiš jok. dakle i taj dan oke.
13.10. opet ujutru 11km po ledu još većem jer je bilo hladnije jutro, pa malo po snegu, pa uspešačio uz nešto malo leda pa se dokopao suvog puta i sleteo nazad u grad, jedan bingo, bingčina od treninga, baš ono seljobersko glasno yahoo. popodne još 4km kao 2+2 do parka i nazad (izlet sa posla) i ni tu mi ništa nije falilo osim snega i leda jer sam se opet našlajfovao i iscimao, ali i to je #oke
14-15-16.01. su bila hajkovanja, tačnije petak samo jedna brza šetnja opet sa/iz posla i nazad, pa kući na juhicu, subota je bio full lagani penzionerski hajkić a nedelja onako polupenzionerski i dva sata umesto jednog, jedina je šteta što su upravo subota i nedelja bila dva ubedljivo najlepša dana u januaru sa suncem i +5˚ ali #štaćeš
još jedna noć, ovaj put bez znojenja i čak sam spavao i otkriven, i jutros sam svečano potrčao, nakon sat hajka strčavanje u grad sa dojmom da sam mogao ČAK I PO RAVNOM. ne znam koliko, ali sam mogao. e sad koja je to korona od tri dana nije ni bitno ali kao što kaže stara izreka svakoj koroni trećeg dana zvono zvoni tako da doviđenja lepo smo se družili iliti nismo se đaba triput čipovali #ajdćao
posle posla možda pokušam malo više od kilometra, opet nizbrdo ili barem nizvodno, ne bih da doćeravam puls onako visoko, štaviše ja bih da trčim sa pulsem ispod 100 ali to baš i neće moći pa ću tek da vidim šta će moći #nećemoći
Nema komentara:
Objavi komentar