subota, 15. siječnja 2022.

a šta ću

otoplilo, ali đaba.
malo biciklom pony do lidla, pa malo sa psima u šetnju, pa opet malo biciklom do izletišta i dalje na brdsko-šumski hajk od 2km koji je kroz sneg i blato potrajao preko sat vremena, opet malo kijanja pa pod vruć tuš pa dve epizode c.s.i. i eto.

malopre sam na minut otvorio vrata od balkona da pogledam šta se čuje ali nije bio mali mačor koji poput slepog miša tu doleće sa drveta ili sa garaže, i u momentu sam 4 puta kinuo, što je pouzdani test da se radi o kijavici.
guglao sam i na više mesta diferencijalne dijagnoze korona/grip/prehlada i otprilike imam 1/1/12 u korist ovog zadnjeg pa ako se pojača bilo koji nagoveštaj onog prvog mogu i otići na testiranje mada ne vidim smisla ako nemam simptome.

oprez je oprez, zato sam se triput i čipovao, ali ne bih da dozvolim da to pređe u paranoju, znam neke koji se testiraju svake nedelje jbt to je osamsto evra godišnje, i to ne na neko lečenje koje bi bilo besplatno, nego na radoznalost ili anksioznost, ili nešto između.

nekad smo za treniranje imali pravilo da ako je problem "iznad grla" onda se može lagano treniruckati i nije potrebna preventivna pauza ili odmor, a samo ako se osećaju problemi niže od grla, dakle bronhije i pluća, onda je bila preporučena pauza do nestanka simptoma.

na stranu što nas je boleo lakat da poštujemo to "lagano" treniranje nego smo vozili trenažer sa pulsem 160 da bi se što više preznojili i temperaturom rasterali virus.
vrhunac bezumlja je dosegla Lola koja je sa temperaturom 37.3 vozila biciklu do Rudnika i nazad što je bilo nekih 160km, jer zašto da propadne lep i sunčan dan.

i tak.
čaj i supa.
pivo mi je gorkoooo 😭
bože, daj mi neki znak!



Nema komentara:

Objavi komentar