ene prvi kukurek, reče lola, ene drugog prvog kad pre, rekoh ja, i tako ostade prvi (kukurek) drugog (prvog), to je barem jasno.
revoltirani oblacima i vetrom smo drugog dana mini-praznika krenuli pjehe naoružani ručnim/priručnim alatom za krčenje granja i oslobodili prolazak duž planinarske staze u dužini od 2.5km.
bilo je tu borbe sa palim drvećem, bršljanom i šipkovima/šipcima i pripadajućim trnjem, a dobra stvar u tome što sa sobom nosiš ona klešta za rezanje grančica je da odmah možeš da odsečeš dva lepa štapa da bi lakše prošao kroz blato i po kamenju gde treba da se pregazi brzak.
nakon što sam odvrteo biciklom uzduž i popreko po gradu ostavio sam je na ulasku u rečnu ulicu i otrčao prva 3km do starta pomenutog hajka, zatim odhajkovao sledećih nekoliko km u raznim pravcima i na kraju strčao još nekoliko km nazad u grad.
eto da ne bude da nisam trčao.
ovim ritmom ću do kraja godine nakupiti jedva 1000km no nadam se da i ritam može da se promeni.
još jednom sam trčao u onim poluraspadnutim salomonkama 2-u-1 za road/trail i postoje realni izgledi da ih doteram i do 1000km, vrlo smo blizu mada nam je budućnost na staklenim nogama
Nema komentara:
Objavi komentar