na jedvite jade

u zadnjih nekoliko dva puta mi se desilo da nestane struja za vreme pisanja bloga što u prevodu znači da je jako velika verovatnoća da struja nestane upravo kad pišem blog, što pak dalje znači da mi blog zaprema većinu vremena na kompjuteru jer vrlo malo nešto surfam ili čitam, praktično samo zbog toga i sednem za komp.

a već godinama nemam UPS jer kad je poslednji Mustek crko čak sam mu nabavio rezervnu bateriju tj akumulator pa još jedan i sve sam to uspešno menjao a da me ne ubije struja i kad su i te baterije pocrkale onda sam ga bacio i rekao pa zaboga nismo više u devedesetim, kome još treba ups.

i onda dođe 2022, upssss...

e tako kao što sam pisao blogove u nastavcima, tako sam i juče zaokružio do 10km veoma uspešno, nema šta. ujutru sam pretrčao iz dva puta 2 pa 3km, a popodne za promenu prvo 2, pa posle 3km.

što i nije neka promena, ali je bilo po drugom terenu.

starije salomonke nikako da se raspadnu mada su počele i da škripkaju pri svakom koraku, očigledno je negde došlo do trenja između dva sloja jer je upalo prašine ili ko zna čega, no eto, drže se. 

dva po dva kilometra, pa onda dva po tri.

slikaću te salomonke pre nego što ih lanisarm (trebalo je otkucati lansiram ali je došlo do nekog kurcšlusa) i to će biti jedna vrlo onako nju ejdž izložba fotografija, možda ih pošaljem u ermitaž.

stigao sam do mršavih 212km u januaru, imam još 4 dana fore pa šta bude.

sigurno neću premašiti onih 1104km iz 2016. kada sam se takmičio na distans čelindžu, a neću stići ni blizu onih godina kada mi je "najbolje išlo".
a ne znam više ni šta je idealno, jer mi se jako menjala kilometraža na bicikli pa sam nekada bolje trčao maratone sa 300km mesečno jer sam imao mnogo na bicikli, a nekada sam trčao duplo više uz iste rezultate.

tja.