kroz sneg i led i močvaru i blato i opet sneg i led.
pa ti vidi.
i tu sam prekinuo trčanje pa sam po vrhu malo asfaltom šetao dok nisam promrzlim prstićima u applikaciji natačkao putanju, dok se još sećam i dok sve to vidim ispod sebe kao na dlanu.
i kad sam to tačkanje završio taman sam stigao na zadnju nizbrdo ulicu ka gradu i tu sam takođe strčao još 1.37km što sam onih pre toga 2.8 daje nekih 4.17km.
a dok nisam prvi put potrčao, imao sam 6.23km takođe teškog hajka, tu sam prošao kroz prvu močvaru koju nisam ni skužio jer sam gazio po travi pola metra dugačkoj (jer je padala vodoravno) ispod koje je bio otopljen sneg u vidu podmuklih baruština, šljapppp, i obe noge do gležnjeva na nula stepeni buććććć.
krasno.
da sam znao da sam bio u pamučnim čarapama momentalno bih okrenuo nazad kući, no ujutru sam nosio neke nove iz Lidla a popodne sam uzeo pamučne i tako mi je narednih sat i po bilo toplo po nogama jer sam bio UBEĐEN da trčim u onim nekim sintetičko celuloidno plastičnim čarapama na kojima piše running.
do sada smo shvatili da je sve ovo bilo pred mrak, i da je trebalo da posluži kao nadopuna jutarnjem trčanju.
a ako ste mislili da je ova goreopisana havarija bio ĆORAK, e pa nije, veći ćorak je bilo jutro.
jer sam se preračunao i jer nisam imao vremena da pre posla stignem taj neki mali krug koji sam zamislio, jer mi je trebalo:
5km po brdu, 5km pod brdom (to je već sat vremena na ovom minusu i vetru) i kilometar PREČICE od dole do gore koju najverovatnije ne bih ni pogodio iz prve, to je taman onih 15 minuta koje nisam imao na raspolaganju i u zadnji čas sam uleteo na posao.
tako sam ujutru samo otišao donjim putem i vratio se nazad, malo osmotrivši brdo ali bez bitnog učinka i predstave kako proći.
i zato sam ekspedicijski deo ostavio za sledeću priliku, tj odmah popodne, kompulsivno-povlaka-opsesivno-do-daske.
i to ujutru mi je bilo 10.25km, trt.
dakle tri i po sata na minusu za čitavih 14+ kilometara, da sam se sankao više bih prešao.
evo kako mali deo toga izgleda:
Nema komentara:
Objavi komentar