nedjelja, 16. siječnja 2022.

laki luzer

PAZI SAD

"Prema pravilima ATP-a, prvi laki-luzer zameniće Novaka Đokovića na Austalijan openu. To će biti 150. igrač sveta Salvatore Karuzo. On će biti protivnik Miomira Kecmanovića u prvom kolu AO. Od srpskih tenisera na teren će prvog dana i Laslo Đere."

Prvi put čujem za Miomira Kecmanovića ali eto, umesto da ga Prvi Zemljak sveta ispraši u prvom kolu, sada će cela Srbija da se trese u žaru krvne osvete jer moramo da izudaramo tog koji je došo na Nolino mesto. 
A tek za Lasla Đeru ne čujem ni prvi, nego nulti put; da li je teniser iz srbije ili srpski teniser razjasniće nam njegov majka i njena muž.

Baš me zabavljalo ovo nadigravanje balkanskog ravnozemljaša i ujedno prvog lakta Sveta, sa nekom iole civilizovanijom administracijom. Neki to zovu "sindrom treće godine života", to je ono kad se valjaju po trotoaru i vrište jer nećeš da im kupiš sve igračke iz izloga, *tada* se uči da nije ceo svet tvoja ponjava pa da je gaziš kako oćeš, a ne na šezdeset sedmom grend slemu.

A zabavilo me i teoretisanje zavere kako je "svet protiv nas" jer smo najbolji i trt mrt. A zabavilo me i ono lupetanje kako je Đoković uplatio 25000 dolara nakon požara u Australiji A POGLEDAJTE KAKO MU VRAĆAJU. Tih $25k njemu znače u cent jednako kao kada mi na pijaci obračunaju 96 dinara za bundevu a ja dam 100 i kažem u redu je. Dakle proporcionalno sam jednako darežljiv kao i idol serbzki, a etički i više jer bi se pet po pet dinara za čas posla skupilo za jedan obrok za mačku, a niko njegov neće gladovati zbog tih $25k.

Inače sam i sâm često pokušavao da negde prođem "na lepe oči" i često mi je i uspevalo, ali nikada nisam pravio dramu ako me vrate u red međ ostalu raju. Doduše nekada sam potezao za timom advokata i uručivao žalbe, kao onomad u Slavonskoj Požegi kada smo iz Srbije krenuli pola dana kasnije da bismo doneli medalje za polumaraton. Pozdravim se srdačno sa Organizatorom, uručim mu paket, krenem ka stolu za prijave i pitam ga gde se uplaćuje startnina naravno očekujući da će mi reći "to je rešeno" a on mi ladno odgovori "curama na Prijavama". E tu mi je pukao film, nisam ti ja morao pet sati na autobuskoj stanici čekati medalje jer si mi dao pogrešan red vožnje, nego lepo odem na Prijave i uprem prstom u momka 20m niže "dobardan, reko je Onaj da su startnine rešene, mi smo oni što su doneli medalje" i fino uzmem dva broja i dve majice, dakle ništa bez dobrog advokatskog tima. Još je na kraju on meni osto dužan za taj tečaj finog vaspitanja i poslovne taktike.

Elem stanje nije preloše, malo kijam, malo hunjam, malo hinjim da mi ništ ne fali, jer da mi ne fali ošo bi na trčanje ali opet ću verovatno na hajk ako i na to, samo da ovo čudo prođe, dakle opet supa opet čaj opet će mi bit pregorko pivo, ko u onom songu bestebe je gorko pivooo, neće tugu da mi blaži.

Nisam zapamtio songrajtera, sad kad pogledam spot liči mi na neku kombinaciju Dodika predsednika Srpske, Zdravka Čolića, i jednog lepotana, školskog iz srednje:

Tekst - Federiko Garsija Lorka
Muzika i Aranžman - Glenn Hughes


PESMA PIVU

"Sad kad nisi sa mnom sporo teku sati
Čini mi se, kazaljke ce stati
Potajno se pitam, šta mi zivot vrijedi
Svake noći sam za stolom sjedim.

Bez tebe je gorko vino
Neće tugu da mi blaži
I ja ne mogu da se smirim
Srce samo tebe traži."

Nema komentara:

Objavi komentar