dan republike spruske

nikad nisam saznao da li je onaj neki mirotvorni general (oksimoron) namerno izgovarao pogrešno ili je prosto tako prvi put skontao i zauvek mu u glavi ostala republika SPRUSKA.

tako su i neko dvoje austrijanaca s kojima smo iz Samobora išli na planinarenje uporno umesto Oštrc izgovarali Ostrč i morao sam desetinama puta da ih ispravljam.

(12+ dodatak anegdoti glasi da mi je austrijanka omamljenim pogledom rekla "štrrrccccc, kako lepa reč", ali sam se napravio gospodin i nisam je zloupotrebio demonstracijom materijalizacije)

elem u novostima piše da je danas dan republike spruske a za to me zabole koliko i za đokovića i za karleušu zajedno; ne znam otkud nas je bespovratno zajahao taj trend da su vesti pune selebritija i da nemamo više pojma ni gde su poplave ni gde se izgradio most preko najveće reke ni zašto nafta poskupljuje ni kako je neko prešao biciklom preko kilimanđara.

ima ona izreka da mali ljudi pričaju o drugim ljudima, prosečni ljudi pričaju o događajima, a veliki ljudi pričaju o idejama. koliko primećujem, štampa i portali su ceo svet pretvorili u male ljude, tojest ono što se nekad zvalo žuta štampa danas se zove novosti. ali ko sam ja da se bunim, moj blog je prvenstveno o meni i mojim događajima, a ako se provuče neka ideja to je verovatno slučajno.

elem ovako stoje stvari, neočekivano ali na prijatan način. krenuo sam juče na bolnim nogama da teturam prema izlasku iz užeg centra samo da pobegnem od grada, i rekoh posle ću da prebacim automatski menjač na hajk, eventualno možda s nekog brda malo strčkaram nazad ali neobavezno. no nakon prvog kilometra sam nastavio da trčkaram srećan što me pri 6'30''/km ništa ne boli. bio sam ubeđen da će da me boli i šetnja. efekti detraininga u punoj svetlosti. 

i tako trup trup pretrčkaram skoro 4 kilometra i dođem do kraja puta, pa skrenem u snegom načete livade. popnem se nekih 200 nadmorske, nisam ulovio nijednu srnu, ne mislim puškom nego kamerom. i onda opet malo trč pa malo hajk i mic po mic mi se nakupilo preko 10km! možda ulazim u formu :-/ 

nekad sam uz ovu livadu i trčao, kada sam osmislio "najteži mogući trening" koji je kretao iz podnožja pa je umesto makadamom koji ide sa strane, išao pravo posred 5 livada koje se kaskadno nadovezuju jedna na drugu, onda se spuštao sa druge strane brda opet nazad na reku koja vijuga i podvlači se levo-desno pod vidikovce. zatim strmi spust pored manastira i onda opet neki loop da se vratim na ovo mesto sa slike, pa strčavanje na početnu tačku pazeći da se ne sapletem i napasem trave kao ovca pod ručnom. 

ako nekad smršam jedno 30-40kg možda opet pokušam taj najteži planinski trening u okolini, no srećom noćas nisam ništa smršao pa mogu na sasvim obično nedeljno trčanje.