srijeda, 5. siječnja 2022.

stotkice stotkice zvone celu noć


evo stigla je nova godinai do mene, no nisam poslednji sa poremećenim kalendarom, tek čekamo ortodoksnu crkvu da se probudi a kineze bolje da ni ne pominjem, oni su u debelom zimskom snu.
ideja je kao i uvek na pomoćnom stadionu bila da trčim dijagonale kao "strides", dakle ne sprintevi nego onako lepa ubrzanja sa najvažnijim obraćanjem pažnje na tehniku.
škola trčanja.
svestan si kako ti stoje kukovi, ramena, kolena, vrat, povremeno već prema jačini vetra menjaš tehniku pa ideš sa malo višom kadencom ili se prepustiš vetru pa malo opustiš rad rukama a naglasiš dužinu koraka kad te već nosi val proleća.
ne znam koliki je tačno pomoćni stadion a ne kupuje mi se laserski daljinomer u Lidlu, mada vidiš, u svrhu bloga to bi mogla biti zanimljiva investicija.
otprilike bude 100-tinak metara dijagonala od/do zamišljene korner zastavice kojih naravno nema, i dok malo usporim pre nego što pređem u hod do sledećeg ugla, ispadne to i 110m trčanja.
jedan krug tojest osmica je nekako uvek ispadala oko trećine kilometra, već prema tome koliko se oštro vratiš nazad odnosno zagrabiš inercijom u daljinu.
tako sa u kilometru bude 6 dijagonala, u 10km ih naravno bude 60, pa sa onim zaletanjem i usporavanjem neka to bude 7 kilometara trčanja i 3km šetuckanja iza golova, da ne kažem u opsajdu.
naravno da popodne moram još malo negde otrčati da popravim skor jer je od sutra najavljeno smakSvetovsko vreme za rosuljanjem kapljucanjem i temp. oko nule, pa će mi očigledno do svega biti (drago) samo ne do trčanja.

Nema komentara:

Objavi komentar