ovo je već nešto

nakon nekoliko "idi mi dođi mi" dana sa mikropotrčkavanjima, došao je i taj dan kad sam malo duže trčao jer izgleda da više ne postoje razlozi za sumnje opreze i ustezanja.

nije bilo naročito hladno, +2° sa izmenama sunca i lepršanja retkih pahulja kada prođe oblak.

smislio sam jedan krug po severozapadnom brdu za koji bi trebalo sat i malko trčkaranja odnosno 2h i malko šetnje (13km) pa sam ga prošao kontra od planiranog smera jer sam skontao da mogu da trčkaram i kad je nežno uzbrdo pa da to odmah iskoristim.

tu negde mi je baterija na telefonu pokazala 1% a krenuo sam da 45% i morao sam da zatvorim app pre nego što mi se sve izgubi, a nažalost sat nisam ni poneo pretpostavljajući da će trčanje biti "neozbiljno".
kasnije će se ispostaviti da je to sve bila neka greška jer je tih 1% stajalo sve do povratka a kada sam ga spojio na punjač odmah se pojavilo 30%, no ko je to mogao znati.

nema veze rekoh, izmeriću drugi deo trčanja u nekoj drugoj app pa ću sabrati, i evo izašlo mi je ukupno na ~6km trčanja i 7km hajka.

bio bi povoljniji odnos u korist trčanja jer sam mogao i više ali je onaj najlepši gornji kilometar uz šumu bio sav zaleđen tako da sam ga otpisao.

sad gledajući iz ove perspektive, čini se da će vikend biti u znaku povratka na noge i da su sva iskašljavanja i osećaj hladnoće po glavi ostali samo uspomena, bumo vidli.

evo skinuo sam i poreska rešenja za firmu, tričavih četvrt miliona dinara ahahahaha tek sad mi je sinulo da praktično na svake 4 godine uplatimo državi po milion, to je nekih 8500€. jedino utešno je što đokovići plaćaju više.

zanimljiva stavka je i ovih 600+ evra godišnje za zdravstvene usluge koje sve platiš privatno jer lekari više ne rade za plate i bolnice praktično ne postoje, osim hitne i covida i još par #nužnozlo odeljenja.