javio mi se drug iz italije, onaj što se dopisujemo već 25 godina, trenutno je kod tašte u mestu bari, znate ono trajekt bar-bari, e pa tamo, i piše kako lepo trči i toplo mu je i uživa i malo ide pored mora malo pored nekog jezera u zaleđu, naravno drug ima auto pa se odveze do starta/cilja i sve to samo da bi meni vadio mast.
moj avanturizam se smanjio jer se razvarila neka šipka na ogradi pa sam hteo da varim pa shvatio da bih progoreo ogradu jer je sva od starih i tankih šipkica ili kako god se to već zove cevi cevčica i onda sam probušio par rupa i provrteo neke žice i to zategao i sada će se držati još par godina a nakon toga koga briga, kada ni mene više neće biti.
pričao sam sa lepšom polovicom o patikama i podržala je moju ideju da prestanem da mesecima tražim najjeftinije ako u onlajn radnjama postoje proverene veličine proverenih brendova gde ne moram da igram na sreću da li ću naručiti pravi broj.
mislim ja mogu to svakog dana da naručim ali ne volim da delujem sebičan i bahat nego volim da plačem kako mi ponestaje patika i onda čekam da mi neko kaže pa naruči, imaš para, i onda ja stucam 4x više para i prosto mi dođe lakše da se od istih para oprostim, večnaja pamjat.
danas sam nakon tog zavarivanja i lemljenja odhajkovao desetak km i strčao još zadnja 3km u grad opet u istim onim natrully salomonkama i tako ih dodatno približio smrtonosnoj cifri od 1000km, mašallah.
Nema komentara:
Objavi komentar