ima ta jedna caka

... koja mi zimi ne ide u prilog.

naime ustanem, doručkujem, malo se razgibnem, i poželim da uglavim trčanje pre posla.

i to je oke.

i odem na posao i vratim se i nešto užinam (marendujem) i uzmem par minuta fore za neke stvari koje ne mogu da čekaju veče, i bez obzira tih 14h mi budu prerano za drugi "trening".
a ako sačekam još sat, sat i po, bude prekasno je zašto u toku dana trčati dva puta, jednom u svitanje drugi put u sumrak, i propustiti taj jedini raspoloživi lep deo dana, kad mi već radno vreme dozvoljava da ugledam barem sat-dva sunca.

(iovako se kasno razdani, oko 7, sačuvaj bože ako letnje vreme ostane za stalno, svitaće tek u 8 zimi i sunce će se iznad zgrada pojavljivati tek kada stigneš na posao ili čak i kasnije)

tako dođem u situaciju da nisam dovoljno odmoran upravo u tom najlepšem delu dana.

da li je to dobro ili loše?
juče sam dosta istraživao, malo trčao, više hajkovao, pa je ispalo da je bolje biti na izletu nego na treningu.

a opet, lepo vreme je motivišuće i za trening, nasuprot mrazu senkama vetru i ledu.

treba naći ravnotežu.