u serijalima mi se smenjuju periodi aktivnosti koje samo nalepim jednu na drugu pa se onda učaurim u nekakvim hajkovima i laganim bajkovima dok mi ne naiđe faza juriša, i to je sada postalo uobičajeno, taj ritam.
nekako su mi odjednom odlakavile ruke, već sam se bio maltene navikao na onu goluždravu smejuriju kad sam celog aprila bio ćosav, nakon što sam morao da ih izdepiliram radi terapije kremama protiv onog alergijskog dermatitisa.
sad je sve u lepoj osunčanoj boji i sve je opet dlakavo, prihvatiće me psi nazad u čopor među svoje.
dan je prošao kao i mnogi drugi, ujutru ambiciozan pokušaj trčanja koji je propao zbog bola u leđima pa sam otišao "do gore" i tamo odradio vežbice sa pogledom na grad, i strčao nazad do bicikle koja je ostala uz reku.
pa onda do lidla obzirom da se pojavio sat viška.
stigle su male patrone ali nije stigao mali aku pištolj za lepljenje, a taman sam se nameračio da ga kupim jer se i veliki lepo pokazao.
pa rekoh da imam i ovaj koji je zgodniji za sitne stvari, patike gume i slično.
popodne sam krenuo bajkom sa idejom da od nekud još malo otrčim no usput sam naišao na malog kerića, pa sam ga utrpao u nekakav džak i spustio ga do grada da ne sedi gore sâm u šumi, sipao mu vode i kupio neko pecivo, pa krenuo bajkom opet nazad u brdo.
no dok sam stigao gore više mi se baš i nije trčalo pa sam samo dodao još jedan krug i vratio se kući.
nisam se nešto natrčao ali sam se dosta provozao a eto izbavih još jednu dušu iz gladi i samoće.
Nema komentara:
Objavi komentar